Знате Путина веома дуго. Молим Вас, реците нам како се његова личност током година мењала? Можда од конзервативца, до демократа, либерала...
— Путин је задржао своје ставове које је имао док је радио у Петербургу. У почетку смо заједно радили, прво као шефови одељења и комитета. Ми смо практично паралелно напредовали: он је био на челу Комитета за спољноекономске везе, а ја финансијског Комитета. Отприлике у исто време смо постали и заменици градоначелника. Много смо се дружили, помагали један другом. Желим да кажем да су се његови погледи мало променили од тада.
Морам да кажем да се природа власти код нас, вероватно, мења, али видим да ту утичу, пре свега, околности. Јер многе реформе нису увек успешне, многе замисли, укључујући демократске институције, не функционишу... Жалим што мало пажње посвећујемо развоју демократских институција. Јако бих желео да тога буде више.
Рекли сте да се карактер владавине променио. Мислите да је он постао опрезнији, са мање смелих иницијатива?
— Док сам ја био потпредседник Владе, посебно пре кризе 2008. године, више смо размишљали о инвестицијама, о инвестиционој клими, него данас. То је некако отишло у други план. Иако се о томе много прича, реално се не побољшава инвестициона клима. То ми се не допада.
Државна дума управо сада разматра закон „О подстицању инвестиција“.
— То се не може решити једним законом. Ипак треба спроводити мултивекторску комплексну политику.
Шта можете рећи о економској политици коју спроводи Владимир Путин?
— Желим само да кажем да је он једини, супротно многим ставовима, подржао у своје време формирање Стабилизационог фонда, затим Резервног фонда, а онда и Фонда за национално благостање, који су одиграли одлучујућу улогу у кризи од 2008. до 2009. године. Умногоме то је и његова заслуга, без обзира на то што смо ми смислили то (формирање фондова). Ипак, захваљујући само његовој политичкој вољи, то је било урађено. То је одиграло одлучујућу улогу у спасавању економије и социјалних давања. Нису нам се смањивале плате, чак су пензије порасле два пута у периоду кризе. То је врло важно.
Наравно, можда жалим што се не посвећује довољно пажње приватизацији и развоју приватног сектора, Понављам, некад се говори о томе, али се мало на томе ради. Данас процењујем да нам нису судски и полицијски органи увек предвидљиви и, на жалост, ми не можемо наћи неки баланс између заштите закона и озбиљног притиска на бизнис. Та равнотежа још увек није пронађена. То се много боље види након 2008. године.
