Бојим се великог зла и бесмисла у Црној Гори

Пратите насTelegram
„Бојим се великог зла“. Та порука је стигла од једног Подгоричанина у рано јутро после изгласавања Закона о слободи вероисповести у Црног Гори.

Био је то дуг дан за Црну Гору, још дужа ноћ. Немирна, неизвесна... Свештенство и грађани пред Скупштином од зоре. Чекају, да не дочекају оно што до пре неки месец нису ни сањали да ће чекати. Чекали да се не изгласа Закон који ће им узети цркву, право на веру, отети прошлост и сасећи будућност. Ону најдубљу, духовну... И нису дочекали! Владајућа елита је урадила своје. Преварила митрополита Амфилохија да ће макар размислити о амандманима, одбила одлагање гласања, похапсила посланике и три сата после поноћи „оштамбиљала“ Закон! Олако, као да се ради о плану реновирања парка испред Скупштине, а не о ревидирању историје, пљувању себе од јуче, зарад Бог зна чега — сутра. Бољег сутра, сигурно не. Макар не за оне који знају ко су, шта су и чији су. А некима ће сигурно сванути. Идеологу Милу Ђукановићу, рашчињеном Мирашу Дедеићу... Можда и НАТО-у и Европи, лажној држави Косово — вероватно, али Црној Гори неће сигурно. Бежала је Црна Гора од себе саме у последњих 20 година колико год је могла.

Од референдума, из ниског старта, кренуо је спринт у правцу „било где, само да је далеко од Срба“. Већ после две године „самосталног одлучивања“ је у томе поставила и „светски рекорд“, признавши привремене институције Косова за такозвану државу. Леглу терориста који су јој децу клали — дала је легитимитет.

А по јутру се дан познаје, каже наш народ. Шта се могло очекивати у наставку исписивања новије историје, ако не да се остане доследан себи „од рођења“. И то је врлина данас. Понекад чујемо: „Можда није паметан, али је доследан“. То је једино што се данас може рећи за Црну Гору. Да је доследна! Доследна у намери да сатре саму себе. Да преоре сву своју историју и посади нову, старију. Доследна да од својих грађана направи „монтенегрине“, издајнике, варваре, богохулнике и ђаволе ако треба... Било шта, само да не остану ону што једино јесу — Срби. И брда и мора би се одрекла Црна Гора, само ако ће то уништити дубоко укорењено српство и православну Цркву. А чини се да је пре могуће расрбити Београд и Крагујевац, него Црну Гору. Али зар се мисли да на другој страни нема ни памети ни доследности? Да онај народ данима шета, зато што „авета“ или баш зато што је доследан. И оцу и мајци, деди и прадеди, Његошу и Светом Сави?

© Sputnik / Дејан СимићВерници се клањају моштима Светог Василија у Никшићу
Бојим се великог зла и бесмисла у Црној Гори  - Sputnik Србија
Верници се клањају моштима Светог Василија у Никшићу

За цену ове „доследности“ нико не мари. Бар не они којима је „дато“ да маре. Уместо тога, после оловке и потписивања Закона, ухватили су се пендрека, сузаваца, застрашивања, хапшења, пребијања — свога народа.

Бога се не плаше, али имају много разлога да се плаше великог зла које као да призивају. Зла под својим небом и над својим народом. Зла кога се плаши свако ко има брата, сестру, дете. И коме је стало — до живота и до државе.

Свака акција има реакцију. Сваки балон под притиском пуца много лакше, него леђа народа под пендреком. Размислите бар сада када сте напунили храмове као никада пре, а хиљаде људе по градовима региона послали на улице. Ово није битка за власт, није политичка игра, иако је тако представљате. Играте се душом свог народа. Бесмислено је. Све ово са Црном Гором одавно нема смисла. Ни да постане ово што је постала, нити да буде данас оно што јесте, после свега што је од памтивека била!

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала