Волео је Србију и српски народ и много је учинио за Русију и Србију, за културу, за образовање, за цркву и за народну дипломатију.
Дописни члан САНУ и бивши амбасадор Србије у Москви др Славенко Терзић истиче да је са искреним жаљењем примио вест о смрти професора Иље Числова.
„Одавно сам га знао, још пре него што сам дошао у Москву, од деведесетих година прошлог века. Увек је врло блиско и пријатељски доживљавао све оно што се дешавало Србима у свим нашим земљама. Током мог боравка у Москви сретали смо се често. Ја, просто, и овог момента осећам потребу да кажем да је његова љубав према нашем народу била неизмерна, да је он готово мисионарски преносио ту љубав и то знање на млађе људе. Сећам се приликом посете Гимназији ’Светог Јована Богослова‘, где је он предавао, и приликом оне прелепе манифестације у нашој Амбасади ’Србија у мом срцу‘ да је Иља увек био ту, а да су сва његова деца напамет знала многе Ракићеве, Дучићеве, Бећковићеве песме, многе стихове из народне поезије, као и савремених песника. Одлазак једног таквог човека је заиста велики губитак за нас, за српски народ, јер смо у професору Иљи Числову имали једног великог и искреног пријатеља, најискреније и дубоко посвећеног свему што су српска култура, традиција и историја“, рекао је Терзић.
Он је подсетио и да је прошле године у Русији објављено прво двојезично издање чувеног филозофско-религиозног спева „Луча микрокозма“ Петра II Петровића Његоша, које је приредио и превео Иља Числов, уз благослов митрополита црногорско-приморског Амфилохија.
„Иља Числов је био добар зналац српског језика. Преводио је многе наше песнике. Између осталих, превео је ’Лучу микрокозму‘. То је, наравно, за једног странца веома велики и веома тежак посао.“
Иља Числов је аутор стотине публикација, укључујући радове о историји српске културе и традиције и преводилац на десетине песничких збирки најбољих српских песника. Био је председник Друштва руско-српског пријатељства и организатор многих међународних културних пројеката.
Умро је у Москви.
