У исто време, нафтни експерти ОПЕК-а су се трудили да сачувају тржиште енергената од урушавања, а централне банке многих земаља су масовно снижавале каматне стопе. Подсећамо на најважније економске догађаје одлазеће године.
Обостране царине
Један од кључних догађаја у одлазећој години је ескалација трговинског рата између САД и Кине. После низ преговора, Вашингтон је у мају кренуо на пооштравање конфликта: поред увођења нових санкција, америчке технолошке компаније су почеле да прекидају сарадњу са компанијом „Хуавеј“.
Две стране у августу нису успеле да се договоре о условима трговинског споразума, већ су од септембра увеле нова међусобна ограничења. Међутим, Пекинг је пристао да купује америчке пољопривредне производе у замену за укидање одређених санкција „Хуавеју“, после чега су две стране обновиле преговоре.
„Вашингтон се труди да ограничи утицај Пекинга у целом свету и да извуче максимум из преговарачког процеса. Кина показује флексибилнију преговарачку позицију и чешће иде на уступке. Сједињене Државе се труде да постигну споразум и приморају Кину да купује више америчких прехрамбених производа“, каже за РТ Алексеј Маслов, стручњак за оријенталистику са Високе школе за економију у Москви.
У новембру је амерички председник Доналд Трамп најавио намеру да у најскорије време закључи први део економског споразума, али је у исто време запретио Кини увођењем нових царина у случају још једног неуспеха преговора. Санкције је требало да ступе на снагу 15. децембра, али се то на крају није десило.
Трамп је 17. децембра најавио могућност усаглашавања прве етапе договора „у наредних неколико недеља“. Међутим, експерти сматрају да је дугоочекивани договор између САД и Кине крхак.
„Примирје се не може назвати чврстим јер је Трамп већ говорио о потреби да се настави притисак на Кину. Сматрам да ће се трговински рат наставити, пре свега у сфери високих технологија. Није искључено да ће Сједињене Државе повући изјаве о договору јер видимо да је то једна од главних Трампових тактика“, истакао је Маслов.
Према речима експерата, Кина већ спрема одговор на ограничења Вашингтона и полако потискује САД са најперспективнијих тржишта. Ово се пре свега односи на тржишта Африке и Латинске Америке.
Опасни сигнал
Актери на светском финансијском тржишту су у 2019. години скренули пажњу на нагло успоравање америчке економије. Штавише, експерти су уочили прве знаке могућег почетка рецесије у САД.
„Рецесија у САД је врло вероватна. У четвртом кварталу 2019. године раст БДП-а државе износи између 0,2 и 0,3 одсто, и може чак постати негативан. Почетком 2020. године, држава ће бити веома близу томе. Јасан сигнал економске рецесије је кривуља прихода (промена у стопама на дужничке хартије од вредности), која даје прогнозу рецесије, са вероватноћом у седам од осам случајева“. Истакао је у разговору са РТ главни економиста Саксо банке Стин Јакобсен.
Приход на америчке државне обвезнице са роком доспећа десет година је у пролеће 2019. био нижи од прихода на државне хартије од вредности са роком доспећа од три месеца. По правилу, таква ситуација настаје пре почетка рецесије у економији, што се последњи пут десило 2007. године.
Више од половине финансијских директора водећих америчких компанија прогнозира почетак рецесије америчке економије у другој половини 2020. године. До тог закључка су дошли експерти Универзитета Дјук.
Инвеститори су уочили забрињавајући сигнал у банкарском сектору. У септембру америчке банке нису имале довољно слободних средстава да изврше своје обавезе. У помоћ су прискочиле Федералне резерве, односно централна банка, које су експресно почеле да штампају доларе. Раније је ово америчко регулаторно тело сличне мере користило 2008. године, у време светске економске кризе.
Контрола барела
Одлазећа година је, по мишљењу експерата, била једна од успешнијих за нафтну индустрију. Према речима аналитичара компаније „Финам“ Алексеја Калачова, цена нафте марке „Брент“, уз сва нагла колебања у 2019. години, није излазила из граница од 55 до 70 долара за барел. Такав ниво цена одговара и произвођачима и потрошачима, наглашава експерт.
Према речима Калачова, одлучујући фактор цене нафте је био испуњење споразума ОПЕК плус. Почевши од јануара, земље-извознице енергената су смањивале производњу деривата нафте на 1,2 милиона барела дневно у односу на октобар 2018. године. Такође, државе су се у децембру договориле да додатно смање производњу нафте за 500 хиљада барела дневно. Деловање учесника у договору је омогућило да се понуда и потражње на енергетском тржишту уравнотеже, као и да се цене обуздају и спрече нагли скокови.
„Заједничким напорима, државе-чланице ОПЕК плус су успеле да се одупру негативним факторима, као што су успоравање светске економије или производња нафте из шкриљаца у САД“, додао је Калачов.
Значајни утицај на цену енергената су имале санкције САД против два значајна произвођача нафте — Ирана и Венецуеле. Америчке санкције су изазвале пад понуде испорука сировина, а пролетос су цене накратко порасле изнад 70 долара по барелу.
Панику инвеститора су у септембру изазвали напади беспилотних летелица на производне погоне највеће светске нафтне компаније, саудијске „Сауди Арамко“. Производња деривата нафте је као резултат ваздушних напада пала скоро двоструко. Међутим, Саудијска Арабија је успела да обнови производњу и тако смири актере на тржишту нафте.
Штавише, „Сауди Арамко“ је већ у децембру, први пут у својој историји, почео да продаје акције на берзи. Инвеститори су чекали овај догађај више од три године и одмах почели са куповином хартија од вредности. Стручњаци ово узбуђење објашњавају жељом актера на тржишту да улажу новац у најскупљу светску компанију. „Сауди Арамко“ је по вредности претекао „Епл“, „Мајкрософт“, „Алфабер“ (који је власник Гугла) и „Амазон“.
Бура над Европом
Смањење раста светске економије се највише осетило у европским земљама. Раст БДП-а се смањио на 1,2 одсто, а пословна активност привреде региона је на најнижем нивоу у протеклих седам година.
По оцени експерата аналитичке агенције „ИХС Маркит“, озбиљан притисак на европске произвођаче је изазвало и смањење светског тржишта аутомобила, као и неизвесност у вези са „брегзитом“. Истовремено, негативан ефекат је у многим аспектима пао на кључне играче у региону — Италију и Немачку.
У 2019. години, економије обе земље су у неком тренутку већ биле у рецесији. На пример, италијански БДП је био у паду током прве половине године, а немачки БДП од априла до јуна.
„Пре неколико година Италија је већ прошла кроз заиста тешку економску ситуацију. Земља је била практично на ивици банкрота, али то није било фатално за Европу у целини. Зависност већине европских земаља од Италије није тако велика, али економски проблеми Немачке могу довести до кризе широм Европске уније. То је због чињенице да је Немачка очигледно земља-донатор европских земаља и стварно економско средиште ЕУ “, објаснио је Јегор Клопенко, оснивач „ИТ Лидерс“ клуба предузетничког капитала.
Игра манипулацијама
Средином 2019. године глобални инвеститори су обратили пажњу на оштре критике Сједињених Држава упућене Пекингу и европским трговинским партнерима. Доналд Трамп је почео да редовно оптужује Кину и ЕУ за манипулисање валутним курсевима.
Од јануара до октобра 2019. јуан и евро су ослабили у односу на долар за готово четири и пет одсто. Према мишљењу експерата, овај тренд доводи до већих цена америчких производа на тржиштима ЕУ и Кине, док кинески и европски производи, насупрот томе, у САД постају јефтинији. Тако су произвођачи из Европе и Кине почели да стичу трговинску предност у односу на САД.
Као одговор на ово, Трамп је почео да промовише идеју о девалвацији долара, а америчке Федералне резерве су у августу, први пут за десет година, почеле да снижавају каматну стопу. Поступци Федералних резерви могу да подрже економску активност, али дугорочно ће узроковати слабљење америчке валуте.
Након Федералних резерви, каматне стопе су почеле да снижавају и централне банке Европе, Кине, Индије, Бразила, Русије и других земаља.
Повод за узбуну
Од почетка године, Међународни монетарни фонд (ММФ) је снизио прогнозу раста глобалног БДП-а — са 3,7 на 3 одсто у 2019. години и са 3,7 на 3,4 одсто у 2020. години. Иако организација и даље рачуна на убрзање глобалне економије следеће године, стручњаци се држе песимистичких процена.
„Глобална економија успорава, а развијене државе не могу да зауставе пад производње и продуктивности рада. Многи сукоби се заоштравају, трговински дефицит расте, а државни дуг расте у многим земљама. Има разлога за узбуну“, рекао је Александар Абрамов.
Абрамов није искључио да ће се успоравање раста светског БДП-а наставити 2020. године, и да ће то бити праћено великим флуктуацијама на финансијским тржиштима.
„Ако не наступи рецесија, можда нас очекује период инвестиционе пасивности и мале потражње потрошача, што ће се видети већ крајем следеће године“, закључио је Абрамов.
