Милаковић је за Танјуг објаснио да проблем не постоји само у Вуковару, већ и у деловима источне Хрватске — Источној Славонији, Барањи и Западном Срему, где се спроводи потпуна настава на српском језику и ћириличном писму и где деца такође немају никакве уџбенике.
На проблем недостатка уџбеника на матерњем језику пажњу је усмерило отворено писмо које је отац једног ученика који похађа основну школу „Никола Андрић“ у Вуковару упутио Влади Хрватске, народном правобранитељу и правобранитељу за права деце.
У отвореном писму, отац ученика Вб разреда те школе Драган Црногорац истакао је да његово дете и други ђаци тог одељења имају само уџбеник и радне свеске за хрватски, српски и енглески језик, док све остале предмете — географију, историју, музичку културу, ликовну културу, природу, математику, информатику и техничку културу — уче из белешки са наставе.
Милаковић за Танјуг каже да је цео процес окаснио најпре због превода, а потом, када су преводи завршени, због процедуре одобравања уџбеника.
„Није ми потврђено до краја, али једна информација је да Комисија која треба да одобри преведене уџбенике није то учинила, јер, наводно, нису били терминолошки усклађени са српским језиком“, казао је Милаковић.
Према његовим речима, поставља се питање да ли ће и у другом полугодишту та процедура бити завршена, јер уџбеници нису још отишли ни у штампу и није баш реално очекивати да то у неко догледно време буде завршено.
„То су страшни пропусти који су се догодили, а за које нико неће преузети одговорност“, истиче Милаковић.
Он додаје да није сигуран да је у Хрватској од надлежних то неко доживео као озбиљан проблем, а и ако буду тако нешто коментарисали пребациће причу на формално-правну процедуру, уз објашњење да они не могу да утичу на грешке које су се десиле.
