Естонија спроводи политику санкција Европске уније и она није уперена против Спутњика, већ против директора међународне информативне агенције Русија Севодња Дмитрија Кисељова, појаснио је Рејнсалу.
„То нема никакве везе са слободом медија, већ са заштитом и одбраном Европе, као и европских слобода“, додао је он.
Претходно је главна уредница Спутњика Естоније Елена Черишова сматра да се притисак земље на новинаре те агенције може назвати цензуром.
Проблем са Спутњиком у Естонији
Запослени у Спутњику Естоније добили су од Полицијске и Граничне управе писма са директним претњама да ће против њих бити покренут кривични поступак ако до 1. јануара 2020. године не прекину радни однос са матичном организацијом — међународном новинском агенцијом „Русија севодња“.
Као основа за тај потез наводе се санкције које је Европска унија увела 17. марта 2014. године против низа физичких и правних лица због догађаја у Украјини. Међутим, санкције Европске уније нису уведене новинској агенцији „Русија севодња“, чији је део и Спутњик, већ лично генералном директору агенције Дмитрију Кисељову.
Редакција новинске агенције „Русија севодња“ ранија је позвала све међународне и европске организације да изразе свој став о овом питању и апеловала на УН, ЕУ, ОЕБС, Европски парламент и Репортере без граница.
Коментаришући ситуацију у вези са естонским Спутњиком, председник Русије Владимир Путин је рекао да ће руске власти учинити све да подрже Спутњик у раду у другим земљама. Високи извор у Москви раније је за Спутњик изјавио да на поступке естонских власти утичу британски покровитељи, што ће бити узето у обзир како би се у блиској будућности предузеле симетричне мере према британским медијима у Русији.
