Према Путиновим речима — тешко је и неподношљиво читати војне извештаје и документе, у којима је детаљно описано како је логор изграђен и како је та машинерија функционисала. Архивски документи, на које се Путин позвао, представљају извештаје официра и војника Црвене армије који су писали о напредовању линије фронта и ослобађању територија од непријатељских снага.
Документи о којима је говорио Путин
Постепено се појављивала свест о томе шта је „Аушвиц“ и колико злочина је тамо почињено. Ово показује низ архивских материјала који су представљени у руским изворима са отвореним приступом и које је Министарство одбране Русије објавило 2020. године.
Конкретно — у политичком извештају од 21. јануара 1945. године шефу политичког одељења Лавовске 100. дивизије Костину саопштено је о биткама и пробојима близу пољског града Јелењ и истовремено о „ослобођеном логору ’Аушвиц‘“, где је „ослобођено више од 3 хиљаде заробљеника које су нацисти довозили из различитих земаља. Такође, ослобођено је и много деце која су била у логору. Евакуисали су их у возилима које су довезли из позадине“.
У тој белешци су описана зверства која су се десила у логору:
„У логор су довозили Јевреје са разних места и сви су, од беба до онемоћалих старих људи, убијени и угушени у гасним коморама и спаљени у пећима. Милиони људи су спаљени у пећима“.
Међу ослобођенима — Јевреји, Југословени, Италијани
У телеграму члана Војног савета 1. Украјинског фронта Краинкова секретару Централног комитета Комунистичке партије Совјетског Савеза Маљенкову о логору „Аушвиц“ 29. јануара 1945. године написано је:
„Подручје концентрационог логора ’Аушвиц‘ је ослобођено. Стравични логор смрти. […] Бесконачне групе људи, које је ослободила Црвена армија, иду из логора смрти. Међу њима су Мађари, Италијани, Французи, Чеси и Словаци, Грци, Југословени, Румуни, Данци, Белгијанци. […] Много је наших совјетских грађана. […] У Аушвицу је, према прелиминарним наводима заробљеника, мучено, спаљено и убијено стотине хиљада људи. Тражим наређење за протеривање представника Државне ванредне комисије за истрагу нацистичких злочина“.
Након што су схватили размере трагедије, команда Црвене армије није само помогла преживелим заробљеницима, него је и брзо организовала испитивање и прикупљање докумената, и тиме обезбедила доказе о разоткривању нациста. У информационом извештају од 24. марта 1945. године Политичке управе 1. Украјинског фронта о немачком логору смрти „Аушвиц“ описана су правила која владају у логору, начин поступања са заробљеницима, врсте мучења, казнене мере, врсте казни, спомињу се презимена и имена, не само команданата и вођа логора, него и вођа одређених подручја у логору, контролора и лекара. Овде је наведена цифра од 5, 6 милиона умрлих у логору.
Подсетимо да је тачан број умрлих у логору немогуће утврдити, јер је уништено много докумената. На званичном сајту музеја, који се сада налази на месту концентрационог логора „Аушвиц“, дати су следећи подаци о броју затвореника.
Колаборационисти суровији од немачких нациста
У „Јад Вашему“ Владимир Путин је навео следеће цифре: 40 одсто жртава Холокауста су грађани СССР. Зато је Холокауст „био и остао дубока рана“. По његовим речима — у том злочину су учествовали и колаборационисти „који су својом суровошћу често превазилазили своје вође. У многим земљама, на окупираним територијама СССР, где су деловали ови бандити, убијен је највећи број Јевреја“, рекао је председник Русије и још једном навео цифре: у Украјини је умрло око 1,4 милиона Јевреја, у Литванији 220.000, у Летонији 77.000 људи. Међу колаборационистима су били представници разних националности, укључујући и Русе. У архивских потврдама појављује се име неког Ивана Денисовича Коријенкова, Руса, бившег начелника локалне полиције у Смољенску, и то на само један дан. Тај дан је коштао живота више од 1.000 затвореника локалног гета.
Смрт Словенима
Руски председник је подсетио да су нацисти припремали уништење словенских народа: Руса, Украјинаца, Белоруса, Пољака...
„Њихова домовина требала је да служи као животни простор за нацисте, пружајући им добар живот. А словенске народе је чекала судбина немоћних робова“, изјавио је Путин.
У писменом извештају ратног дописника листа „Правда“ потпуковника Бориса Пољевоја шефу политичког одељења 1. Украјинског фронта генерал-пуковнику Александру Шчербакову од 28. јануара 1945. године о заробљеницима-Словенима написано је следеће:
„Највећи концентрациони логор за Русе, Украјинце, Пољаке, Мађаре, Чехе, Југословене, Французе и друге народе. Администрација и чувари логора су побегли у Немачку. У лагеру је било до 10.000 затвореника. […] У јулу 1940. године из Варшаве је стигао први ешалон затвореника Пољака, око 5, 6 хиљада људи. Током постојања логора у њему је истребљено стотине хиљада жена, деце и старијих људи словенске националности“.
„Дужност савремених и будућих политичара, државника и јавних личности је да одбране добро име живих и погинулих хероја, цивила, жртава нациста и њихових саучесника. За ово је важно искористити све могућности — информационе, политичке и културне ауторитете и утицај наших земаља у свету“, закључио је Путин.
