Лажна вест да је Ратко Младић преминуо у притвору Хашког трибунала потекла је са лажног налога министарке иностраних послова БиХ Бисере Турковић, а иза ње стоји италијански новинар Томазо Дебенедети.
Дебенедети је познат по бројним лажним профилима познатих личности на друштвеним мрежама, преко којих је ширио лажне вести. Тако је његова лажна вест о смрти сиријског председника Башара ел Асада, коју је објавио 2012, чак утицала и на глобалне цене нафте, објавио је „Гардијан“.
Дебенедети је преварантску каријеру почео објављујући лажне интервјуе са познатим личностима у италијанским медијима. Међу онима са којима је измислио разговоре су познати писци Џон Гришам, Жозе Сарамаго, Марио Варгас Љоса, Артур Милер, Гор Видал...
Његови лажни интервјуи у италијанским новинама раскринкани су када је објавио како у разговору са њим амерички писци Филип Рот и Џон Гришам критикују тадашњег председника Барака Обаму. Оба писца су демантовала да су уопште разговарала са Дебенедетијем, а поготово не да су изрекли оно што је он написао.
Како је сâм написао на свом правом Твитер налогу, али и рекао у разговору за „Гардијан“, он шири лажне вести како би показао да су друштвене мреже веома непоуздан извор за медије.
The @FReinfeldtGov account was indeed a fake. I faked him to expose weak media such as I have done with great success at previously. #svpol
— Tommaso De Benedetti (@TommasoDeBenede) May 22, 2012
Омиљене лажне вести су му о смрти познатих личности. Тако је „сахранио“ већ раније и Џоан К. Роулинг, Фидела Кастра, папу Бенедикта XVI, Милана Кундеру.
„Твитер добро ради кад је смрт у питању. Друштвене мреже су најнепоузданији извор информација за медије, али им медији, у трци да буду што бржи, верују“, изјавио је Дебенедети.
Како је рекао, не вара медије ни лажним налозима ни лажним интервјуима како би зарадио, пошто је по једном чланку добијао највише 40 евра, већ да би „показао колико су италијански медији слаби“.
„Италијански медији никад не проверавају ништа, поготово ако им је информација идеолошки блиска. Мислим да је половина уредника знала да им нудим измишљене интервјуе, али су их опет објавили“, изјавио је Дебенедети.
Пошто је разоткривен у класичној штампи, Дебенедети се окренуо интернету. Тако је, на пример, послао имејл „Интернешнл хералд трибјуну“, у ком се критикује рат у Либији и потписао га је са Умберто Еко.
Потом је, потписујући се као мексички писац Пако Ињасио Таибо, послао имејл у ком хвали папу часопису „Авенире“, који објављује италијанска бискупска конференција. „Авенире“ је лажну Таибову изјаву објавила на насловној страни.
Прва Твитер авантура била му је када је направио лажни налог шведског писца Хенинга Манкела, који је разоткривен пошто су шведски медији почели да га цитирају, па је сâм књижевник реаговао.
Ређали су се бројни други лажни налози познатих личности, као што су авганистански председник Хамид Карзаи, ватикански човек број два кардинал Тарсисио Бертоне, италијански премијер Марио Монти, шпански министар Кристобал Монторо, сиријски председник Башар ел Асад...
На њима је објављивао лажне реакције на поједине догађаје које су преносили медији, али и измишљене вести о смрти познатих личности. На тим налозима је објављивао да су преминули папа Бенедикт, Мик Џегер, Педро Алмодовар, Фидел Кастро, Џоан К. Роулинг, Коста Гаврас, Милан Кундера...
„На Фејсбуку сте ограничени на пријатеље, док на Твитеру то није случај, него ће вас људи увек пратити, а медији онда објављивати ваше информације“, рекао је Дебенедети.
Своју тезу колико су друштвене мреже непоуздан извор информација, Дебенедети поткрепљује примером лажног налога шпанског министра Монтора.
„Чак и када је Монторо више пута поновио да тај профил није његов и даље га је пратило 3.000 људи“, рекао је Дебенедети за „Гардијан“.
Врхунац Дебенедетијевог цинизма био је када је отворио Твитер налог на име севернокорејског лидера Ким Џонг Уна.
„Онда сам једног дана променио име у Соња Ганди и на профил ставио детаље те индијске политичарке. Тако су пратиоци Ким Џонг Уна одједном постали пратиоци Соње Ганди. Било је превише лако“, изјавио је Дебенедети.
