„За саботажу ‘Минска’ (Минских споразума) такође су расположени многи утицајни украјински званичници који већ отворено противрече политичкој вољи за решавање кризе коју је показао председник Украјине (Владимир) Зеленски. Истина, само воља није довољна. Потребни су конкретни кораци“, истакао је Небензја на заседању Савета безбедности УН.
Небензја је констатовао да се од 13 тачака минског пакета мере извршавају само два.
Он је подсетио да је у минском пакету мера забележен јасан редослед извршења његових тачака: прекид ватре, амнестија, уставна реформа, затим одржавање избора и тек потом обнова владине контроле над читавом зоном сукоба.
„Нажалост, од 13 тачака тренутно се спроводе само две: о раду Контакт-групе у Минску и Специјалне посматрачке мисије ОЕБС-а“, прецизирао је представник Русије.
Реализација Минских споразума биће одлучујући фактор у руској процени сврсисходности новог састанка у „нормандијском формату“, сматра Небензја.
„Такође не могу да нас не забрињавају покушаји да се свесно или несвесно замени минска формула – основа решавања кризе – другим форматима, на пример, ‘нормандијским’, који је и створен како би подржао реализацију Минских споразума“, објаснио је он.
„Управо ће реализација овог приступа од стране свих учесника, пре свега Украјине, бити пресудан фактор за процену сврсисходности новог састанка ‘нормандијском формату’“, закључио је Небензја.
Коментаришући изборе на територијама које не контролише Кијев у ДНР и ЛНР, Небензја је навео да они могу да се одрже само под условом да њихово становништво има поверења у изборни процес.
Сукоб у Украјини
У Минску су 12. фебруара 2015. године одржани вишесатни преговори лидера „Нормандијске четворке“. Тада је одржан и састанак Контакт-групе за решавање ситуације у Украјини. Након састанака, усвојен је такозвани Пакет мера за реализацију Минских споразума.
У уторак су се припадници устаничких снага самопроглашене Луганске Народне Републике и украјинских снага безбедности међусобно оптужили за гранатирање у Донбасу. Обе стране тврде да непријатељ користи тешко наоружање забрањено Минским споразумима. При томе су украјинске снаге саопштиле о сукобу на контакт-линији. Луганска Народна Република је, са своје стране, саопштила да су украјинске снаге покушале да продру у положаје Народне милиције, али су разнете на минском пољу.
На захтев Русије, Савет безбедности УН данас расправља о примени Минских споразума у вези са петом годишњицом од његовог потписивања, док ће 20. фебруара, на захтев Кијева, Генерална скупштина УН размотрити ситуацију на истоку Украјине.
Украјинске власти су у априлу 2014. године покренуле војну операцију против Доњецке и Луганске Народне Републике, које су прогласиле независност након државног преврата у Украјини у фебруару 2014. године. Кијев не признаје ДНР и ЛНР и сматра територије ових двеју република окупираним, а устаничке снаге терористичким.
Питање решавања ситуације у Донбасу разматра се, између осталог, и на састанцима контакт-групе у Минску, која је од септембра 2014. године усвојила три документа који регулишу кораке за деескалацију сукоба. Међутим, и након споразума о примирју између сукобљених и даље долази до размене ватре.
