Безобразна одлука Уставног суда БиХ - својеврсни чин агресије /видео/

© AFP 2023 / ANDREJ ISAKOVICЗастава Босне и Херцеговине
Застава Босне и Херцеговине - Sputnik Србија
Пратите нас
Повод за ново заоштравање односа између Бањалуке и Сарајева била је одлука Уставног суда БиХ да пољопривредно земљиште у Републици Српској није у надлежности ентитета него централних институција. Реч је о одлуци Суда где је мета Република Српска, о својеврсном „чину агресије“ преко ког је немогуће прећи, сматра аналитичар Александар Павић.

Јасно је, каже, да је Уставни суд, у коме се поред судија из редова три народа налазе и троје странаца, прешао црвену линију.

„Нема сумње да је прекршен Дејтонски споразум јер је одузето право Српској да располаже имовином, овога пута пољопривредним земљиштем. Тиме се нарушава дејтонски принцип од 49 посто територије за Републику Српску а 51 за Федерацију БиХ, јер у питању је 90000 хектара, територија величине Требиња“, објашњава политиколог.

По његовом мишљењу, добро је да је Народна скупштина - и власт и опозиција заузела јединствен став по овом питању, оставивши рок од 60 дана да се или донесе нови закон о Уставном суду где више неће бити странаца, или ће Српска предузети друге мере.

„Ово је врло безобразна одлука, с тим што није донета тек тако: било је суфлирања из иностранства. Прилично сам убеђен да је то тесно повезана а можда уз зелено светло са исте адресе као и накарадни закон Мила Ђукановића о отимању имовине СПЦ“, уверен је Павић.

Одлука Уставног суда БиХ  у години јубилеја Дејтона и Сребренице

Гледано у том ширем контексту, Павић истиче да последње догађаје везане за одлуку Уставног суда БиХ треба посматрати као део појачавања реторике против Срспке у јубиларној години Дејтонског споразума и Сребренице.

„Најављен је чак долазак у Сребреницу генералног секретара УН Антонија Гутереша. А Сребреница има много ширу сврху, она је стуб доктрине хуманитарне интервенције. Ово што се дешава како се ближимо јулу само ће се појачавати, а због јубилејске године чекају нас турбулентна времена“, упозорава Павић

Директор Евроазијског безбедносног форума Митар Ковач оцењује да је добро што су се Додик и српски представници у институцијама БиХ определили да кризу у БиХ решавају у законским оквирима.

На питање да ли је тај правац перспективан, Ковач каже да сви проблеми у БиХ су политичког карактера и да на такав начин треба и да се решавају.

„Нико од српских званичника није говорио о некој милитаристичкој опцији коју пак непрекидно заговара Изетбеговић, чак отвореније него што је то чинио његов отац.  Сигуран сам да војна опција није та којој ће прибећи српска страна а такође сам сигуран да ће народ бранити Српску по сваку цену и јасно исказати ко је тај који има агресивне намере, јасно декларисане у изјавама бошњачких руководилаца, који шире лажну причу о грађанској држави а суштини стварају исламску“, сматра Ковач.

Пустити да БиХ одумре

Обрад Кесић, шеф представништва Републике Српске у Вашингтону, говорећи о реакцијама у Сједињеним Државама на најновију кризу у БиХ, оцењује да би она могла да поремети извесно побољшање настало на линији Бањалуке и Вашингтона откад је за босанског амбасадора у САД дошао Бојан Вујић као српски дипломатски кадар. Он, међутим, додаје да су и у САД су свесни да је Дејтонски споразум минимални консензус око заједничке државе и да Српска од тога неће одступити.

„Све што је изграђено мимо Дејтона је изграђено преко насиља и силе и лажног представљања међународног права и Дејтонског споразума. То више не може. Прошло је време кад високи представници могу да се позивају на бонска овлашћења и раде шта хоће. Није више могуће ни да РС ћути и трпи а да Уставни суд малтене мења устав, пише нови део устава без било какве консултације и сагласности са ентитетима и да Бошњаци оно што нису могли током рата сада постижу преко Уставног суда. То неће проћи“, уверен је Кесић.

На питање да ли је, уколико се криза око Уставног суда не реши, могуће да се Српска одлучи на референдум о одвајању, с обзиром да је српски представник у Председништву БиХ Милорад Додик ових дана поручио „Довиђења БиХ, добродошао РС-егзит“, Кесић подсећа да је Српска већ утврдила да има право на референдум.

„То је урадила поводом одлуке Уставног суда о Дану републике. Кад је спроведен тај референдум (2016.године) то је дало на знање свима да она може да одржи референудм о сваком питању од значаја за своје грађане“, истиче Кесић, додајући да је право на самоопредељење предвиђено и Повељом УН.

Према речима Александра Павића, Српска ће пре свега исцрпети све правне могућности, а ако и даље буде постојала блокада из Сарајева, Бањалука има право да предузме кораке у своју заштиту.

„Не морате да спроведете референдум да бисте законски обезбедили функционисање РС. Може се само пустити да Босна и Херцеговина остане таква каква је, полумртва, клинички мртва, а Српска ће сигурно донети прописе који обезбеђују њен колико толико нормалан живот.Има довољно правних инструмената да се то ради елегантно. Видећемо за 60 дана да ли постоји воља друге стране за компромис а онда ће РС имати право да делује у складу са интересима сопственог опстанка“, закључује Павић.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала