Може ли „народни рат“ који се ваља из Кине упалити фитиљ велике светске кризе /видео/

© Depositphotos.com / Olly18Куда води финансијска неравнотежа?
Куда води финансијска неравнотежа? - Sputnik Србија
Пратите нас
Рано је за процене утицаја инфекције коронавируса на светску економију, иако је у Кини та болест покренула својеврсни „народни рат“. Али, мало је вероватно да ће она бити узрочник неке осетније светске кризе, јер није дугорочан фактор који може довести до неке озбиљне рецесије.

Овако гости Спутњик интервјуа оцењују могуће ефекте коронавируса на глобалну економију.

Према речима др Зорана Грубишића, професора на Београдској банкарској академији, збирне ефекте последица које ће на светску економију оставити коронавирус моћи ћемо да знамо тек када прође први квартал.

И Кина и свет далеко од дубље кризе и рецесије

„Надајмо се да ће се до тада ситуација стабилизовати и да ће ти негативни ефекти бити само краткорочни. Када је реч о Кини, рецесионих назнака за сада такође нема, али је видљиво да кинеска економија неће остварити стопе привредног раста у складу са неким очекивањима која су дата за ову годину, односно да ће те стопе бити кориговане на доле. Такође, ти ефекти се преносе на остатак света, због високе интегрисаности кинеске привреде са остатком света. Погођене ће у том смислу бити оне земље које су увозно зависне од Кине, односно увоз ће бити смањен“, каже Грубишић.

Сличног става је и новинар и спољнополитички коментатор Борислав Коркоделовић, који каже да кинески медији говоре о својеврсном „народном рату“ који се у овом тренутку води на два фронта. Један од њих је за сузбијање коронавируса, док се други „рат“ води на економском фронту.

„Чињеница је да је инфекција коронавирусом у највећој мери погодила сектор потрошње, нарочито малопродају. Затим, у великој мери је погођен саобраћај, туризам, логистика, а делом и индустрија. Велики проблем је неликвидност и у том смислу су најугроженија мала и средња предузећа, Међутим, сада се са разлогом истиче тај кинески модел привредног развоја, јер су кинеска Влада, покрајински и градски органи власти донели низ мера које треба да очувају привредну активност у Кини”, објашњава Коркоделовић.

Флексибилност економије

Са друге стране, напомиње Коркоделовић, иако је инфекција погодила сектор угоститељства, електронска достава хране у Кини просто „цвета”, нарочито у Вухану, центру избијања коронавируса. Такође, како каже, Кинези све више прелазе на рад од куће, па је дошло до праве „експлозије“ интернет програма и бројних интернет алата.

Зоран Грубишић објашњава да је то последица флексибилности економије.

„Економија је доста прилагодљива, што и на овом примеру можемо да приметимо. Ако мало падну стране директне инвестиције, скочиће портфолио инвестиције. То је просто логика капитала. Такође, ако падну неки сектори, компензоваће се неким другим секторима“, примећује Грубишић.

Када је реч о утицају коронавируса на америчку привреду, он каже да ће то тек бити тема будућих научних радова.

„Свесни смо чињенице да постоји трговински „рат“ Сједињених Држава и Кине, као и онај валутни, с обзиром на то да је Кина највећи инвеститор у америчке државне обвезнице, односно највећи „зајмодавац“ у крајњој инстанци. Дакле, однос САД и Кине је врло сложен и јасно је да га ова ситуација додатно усложњава. Мислим да је за очекивати да опадне увоз кинеских производа у САД, али крајње ефекте свакако у овом тренутку не можемо јасно предвидети“, указује Грубишић.

Чињеница је, закључује Борислав Коркоделовић, да ће коновирус јако продрмати кинско друштво, које се можда мало „успавало“ на ловорикама досадашње експанзије.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала