Какав ће бити одговор Срба ако се суоче са историјским ултиматумом Запада

© AP Photo / Amel EmricГласање
Гласање - Sputnik Србија
Пратите нас
Пре него што се донесе коначна одлука о евентуалном ултиматуму Запада да Београд призна независност Косова и омогући му столицу у УН, који ће, како каже председник Србије Александар Вучић, бити испостављен, питаће се народ за мишљење. Какав би био одговор грађана Србије на референдуму, Спутњик је питао истраживаче јавног мнења.

Вучић нема дилему да ће по укидању приштинских такси, на чему у последње време здушно раде представници америчке администрације, уследити велики притисак на Београд.

Запад ће од Србије тражити да де факто или де јуре призна Косово, са циљем да га убаце у УН, рекао је Вучић, који је поручио да ће народ о томе свакако бити питан, али да ће пре тога он да каже своје мишљење. Указао је и на податак да само 10 до 12 одсто људи очекује решење статуса Косова и Метохије, а да су сви остали за статус кво.

Одговор народа зависи од питања

На питање какав би одговор народа био ако би у овом тренутку дошло до тог историјског референдума, с обзиром на најсвежије податке којима располажу, саговорници Спутњика који се баве испитивањем јавног мнења указују да грађани генерално нису спремни да тргују Косовом и Метохијом. Ипак напомињу да ће одговор у многоме зависити од самог питања.

Директор агенције Фактор плус, Владимир Пејић каже да ће доста тога зависити и од тога како ће бити формулисано питање, а оно ће опет зависити од тога шта се од наше државе буде тражило.

 „У великој мери ће зависити од тог захтева и шта нам се „нуди“ или боље речено, шта се од нас као државе и као народа тражи. Зато је тешко прејудицирати како би се народ о томе изјаснио. Оно што је до сада било у готово свим истраживањима, не само нашим него и другим, је да грађани нису склони било каквој врсти трговине у смислу признавања Косова и Метохије, а за узврат да добију неке повластице различите врсте“, каже Пејић за Спутњик.
© AP Photo / Darko VojinovicВучић нема дилему да ће по укидању приштинских такси, на чему у последње време здушно раде представници америчке администрације, уследити велики притисак на Београд.
Какав ће бити одговор Срба ако се суоче са историјским ултиматумом Запада  - Sputnik Србија
Вучић нема дилему да ће по укидању приштинских такси, на чему у последње време здушно раде представници америчке администрације, уследити велики притисак на Београд.

Такве ствари су већински одбијали, каже саговорник Спутњика, али и додаје да морамо имати у виду да до сада и није било неке конкретне понуде већ више неких хипотетичких размишљања. Он, међутим, указује и на чињеницу да народ и поред чврсте жеље да Косово и Метохија на било који начин остане део Србије има и жељу да се то питање разреши. Пејић је мишљења да, условно речено, нека боља понуда и кампања не само од стране државе, него и свих заинтересованих актера, може у доброј мери да утиче на то да евентуално дође до резултата који би водио ка прихватању неког предлога у том смеру.

Став грађана – не признати Косово

Пејић ипак наглашава да је то само хипотетички.

„Реално, с обзиром на резултате досадашњих истраживања као и шта би сада могли да очекујемо у новим истраживањима, не видимо шта би то било што би могло да промени мишљење грађана. А став грађана је да се независност Косова и Метохије не призна од стране Србије“, оцена је директора агенције Фактор плус.

Извршни директор ЦЕСИД-а, Бојан Клачар каже:

„Од 2018. године приметно је повећање процента људи у истраживањима који на неки начин перципирају да је нека врста замрзнутог конфликта на Косову релативно лоше решење за Србију. Тај проценат наравно није доминантан али се види да он расте“, каже саговорник Спутњика.

Када се говори о трендовима, он напомиње да апсолутну већину гласова грађана добијају решења која се налазе на половима.

„Ако питате људе које би решење највише волели за Косово и Метохију, без икакве дилеме добијате одговор да би волели
да Косово остане у саставу Србије и да му се да нека врста широке аутономије“, истиче Клачар.

РАЗМИШЉАЈУ О РАЗГРАНИЧЕЊУ 

Такође, ако људе питате да ли су спремни да признају независност Косова добијете огроман проценат људи који се томе противе, додаје он, али и указује на још један моменат.

© Фото : Youtube/Radio Televizija VojvodineНа референдуму 2006. године грађани су подржали предлог Устава у коме је у преамбули Покрајина Косово и Метохија посебно назначена као саставни део територије Србије.
Какав ће бити одговор Срба ако се суоче са историјским ултиматумом Запада  - Sputnik Србија
На референдуму 2006. године грађани су подржали предлог Устава у коме је у преамбули Покрајина Косово и Метохија посебно назначена као саставни део територије Србије.
„Ако људе питате за неке ствари између тога, на пример, колико су спремни за евентуално размишљање о неким решењима која би укључивала различите врсте разграничења, или различите врсте „компензације“ за Србију и Србе на Косову, у јавном мнењу се препознаје тренд спремности да људи такве аргументе саслушају и да о њима размишљају“, каже извршни директор ЦЕСИД-а.

Он је подвукао да није реч о томе да би ти грађани бланко подржали нека таква иновативна решења каква до сада нису била на столу, али да се види повећање броја људи који су свесни да је овакво стање неодрживо и да дијалог може да донесе нека другачија решења.

Како каже Клачар, реч је о решењима која су везана за неку врсту разграничења, али са неком врстом максималне заштите за Српску православну цркву и српске средине на Косову и Метохији.

Три косовска референдума

Иначе, у последњих 30 година одржана су три референдума која су се посредно или непосредно односила на Косово и Метохију.

На оном из 1989. године грађани су се изјашњавали о уставним амандманима који су, како је објашњено, враћали Србији државни и уставни суверенитет на целој територији.

Србија је 1998. године расписала и референдум о томе да ли би у решавању проблема Косова требало да учествују страни посредници, да би 2006. године на референдуму грађани били питани да ли подржавају предлог Устава. У њему је у преамбули Покрајина Косово и Метохија посебно назначена као саставни део територије Србије која има положај суштинске аутономије у оквиру суверене државе Србије.

 

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала