Почела прва тестирања лекова и вакцине за коронаврус

© Sputnik / Владимир Астапкович / Уђи у базу фотографијаПокренута нова лабораторија Лајф сајенс
Покренута нова лабораторија Лајф сајенс - Sputnik Србија
Пратите нас
Генерални директор Светске здравствене организације Тедрос Адханом објавио је да су стручњаци већ започели прво тестирање лекова за нову врсту коронавируса. Није навео одређене земље, али највероватније је мислио на чињеницу да су у Сједињеним Државама започета клиничка испитивања на људима.

Прва инјекција већ је дата добровољцу, јављају медији. За тестирање ће бити изабрано укупно 45 добровољаца, од којих ће сваки примити две инјекције у размаку од 28 дана. Кинеска лабораторија за вирусологију  БСЛ-4, која се сада налази у Вухану, обавестила је да је добила дозволу да започне тестирање своје варијанте вакцине на људима. Сакупљање добровољаца је започето.

Тестирање лекова – дуготрајан процес

„Основни приступи лечењу у Сједињеним Државама, Кини и другим земљама се поклапају, али потрага за вакцином и овде и тамо није брз процес“, рекао је доктор Тимур Пестерев. „Обично се вакцина прво испитује на нивоу ћелијске културе, затим се тестира на животињама, а тек онда на људима. Ово је традиционални начин проналажења вакцине за одређени вирус.“

Ипак, „с обзиром на то да је у Кини било пуно добровољаца, ствари могу ићи брже“, каже Пестерев који верује да су добровољци у Кини сакупљени међу онима који су се већ заразили. „Специјалисти сада изучавају да ли се ток болести побољшава или не.“ Очигледни плус за кинеске епидемиологе је опсежан клинички материјал. У провинцији Хубеј, где се налази град Вухан, од четвртка има око 6,9 хиљада заражених.

Две варијанте и четири фазе стварања вакцине

Највјероватније ће на кинеским добровољцима бити тестиране живе вакцине. У овом случају, ослабљени патогени који се налазе у вакцини, улазећи у тело, стимулишу производњу антитела. Али ово је само један од два начина да се развије лек.

Други начин стварања вакцине је генетски инжењеринг. Ова опција подразумева следеће: користећи генетске технологије, патогени ген се убацује у геном човека, након чега људска ћелија почиње да синтетише антитела на тај патоген.

Откриће научника из Санкт Петербурга помоћи ће управо овом начину креирања вакцине. „Када говоре о дешифровању генома, реч је о могућности стварања генетски модификоване вакцине“, рекао је вирусолог Александар Аљштејн. Али он такође упозорава да је стварање лека на овај начин „дуг и тежак посао“.

„Лично ја немам тачне податке о томе колико се коронавирус репродукује у ћелијским културама. Али ако се добро размножава, онда је лакше направити вакцину уобичајеног типа него генетски модификовану“, изјавио је лекар. „Развити такву вакцину је прилично једноставно“, објаснио је Аљштејн. „Морамо да узгајамо ћелијску културу у великом броју и да инфицирамо ове ћелије вирусом. Тада се вирус сакупљају, филтрирају, инактивирају (убијају) формалином, дода се алуминијум хидроксид, испитује се и вакцина се добије.“ У сваком случају, стварање вакцине обично се дели у четири фазе.

У првој фази стручњаци проучавају механизме настанка и развоја болести, као и заштитну реакцију тела. У другој фази проучавају се биохемијска и биофизичка својства патогена, његов раст у ћелијама, затим развој инфекције код животиња и појава антитела у крви животиња као реакција на вакцину. У следећој – трећој фази, научници треба да постигну стабилност вакцине код животиња, уз минимизирање штетних нуспојава. Тек тада долази четврта фаза – тестирање на човека.

По правилу на хиљаде добровољаца. „Вакцина мора проћи предклиничка испитивања, где се утвршује њена нешкодљивост. Затим, клиничко испитивање, тамо се утврђује његова ефикасност. Тек тада је могућа масовна производња вакцине“, објаснио је бивши главни лекар Русије и помоћник руског премијера Генадиј Онишченко. Потешкоће са уобичајеном врстом вакцине могу се ипак појавити током фазе масовног изласка на тржиште, потребна је квалификована производња, додао је Аљштејн.

Ирански лекар са заштитном маском и стетоскопом - Sputnik Србија
Члан тима који је открио лек против короне: Има га довољно и јефтин је

Геном дешифрован, али вирус мутира

Руски научници су дешифровали геном коронавируса. Ово ће омогућити научницима да одреде мутацију „ковида 19“, што је јако важно приликом изучавања вируса и развоја вакцине против њега. Али научници упозоравају да иако неколико земаља ради на стварању лека, за то ће бити потребно од једне до три године.

Коментаришући ово откриће, вршилац дужности директора Истраживачког института „А. А. Смородинцев“ при Министарству здравља Русије Дмитриј Лиознов истакао је да је од пресудног значаја да се утврди пут ширења коронавируса, то како је доспео на територију Русије и његове промене. Реч „промене“ није случајно истакнута – ствар је у томе што вирус „ковид 19“ брзо мутира.

Тренутно научници на располагању имају 127 генома вируса из 17 земаља. На пример, геном који је добијен од становника Сао Паула у Бразилу разликује се у три мутације од оригиналне врсте „Вухан-ху-1“ из кинеског Вухана. Генетска информација која је добијена од руског пацијента „помоћи ће у развоју вакцине и антивирусних лекова за лечење вируса“, објаснио је доктор Лиознов. Откриће колега из Санкт Петербурга поздравио је вирусолог, доктор медицинских наука Александар Аљштејн. Ова информација „нас може усмерити ка стварању вакцине.“ 

„Генерално, то се већ знало јер су Кинези објавили формулу пре неколико месеци. „Али наш геном се мало разликује, у једном или два нуклеотида“, објаснио је Аљштејн. Такође је важно да на располагању наши научници сада имају дешифровану живу врсту ‘ковида 19’. Подсетимо да су колеге из Кине још у јануару предале Русији биомолекуларни код вуханске верзије коронавируса, али то је био само снимак генетске информације. Али већ тада су специјалисти са новосибирског Државног научног центра за вирусологију и биотехнологију ’Вектор‘ почели да развијају вакцину.“ 

Оно са чим се, чини се, морамо суочити је да се поуздано оружје против „ковида 19“ неће појавити ускоро. „Свака производња вакцине, код нас или у иностранству, траје годину и по – две – две и по – три године“, рекао је шеф Института за истраживање Дмитриј Лиознов. „Релативно најбржи процес је сама идеја и припрема за развој вакцине. Тада започиње дуг процес предклиничких истраживања на животињама, а потом и истраживање здравих добровољаца. За то ће такође требати времена.“

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала