Покренут несрећом која је захватила читаво човечанство, млади иноватор и директор стартап компаније „Анорис технолоџи“ Никола Крстић (21), пошао је у племенит поход са својим тимом.
„Лајф маск“ – иновацијом против короне
У недостатку заштитних маски за лице, наоружани добром вољом и знањем о информационим технологијама, тим стручњака је, за мање од недељу дана, направио функционалан прототип вишекратне маске за лице са заменљивим филтером, која би ускоро могла да се нађе у масовној производњи.
Маска ће бити направљена од материјала ХИПС, који је биоразградив и увелико се користи у прехрамбеној индустрији, и моћи ће да се користи више пута тако што ће се након сваке употребе дезинфиковати у етанолу или прокључалој води. Могуће је дезинфиковати је и УВ лампама. Тачан рок трајања маске и даље није утврђен, али Крстић тврди да ће људи моћи да користе по једну маску више месеци.
Заменљиви део је заштитни филтер Х30, који ће морати да се промени на сваких 10 дана. Маска ће бити обложена тако да спречи продирање ваздуха испод ивица и омогући удобно пријањање уз лице. За главу ће бити причвршћивана ластишима, које је неопходно затезати да би се постигао најбољи ефекат.
Регионална производња
„Већ сада радимо на томе да успоставимо екстерну производњу широм света. Тренутно радимо са Словачком и земљама региона, јер је процес једноставан. Наш циљ је да што више људи добије маске“, истакао је Крстић.
Он је већ контактирао фирме које се баве израдом пластике и филтера и направио комплетан план за производњу. Тестирање маске се приводи крају, а од реализације пројекта деле их само сертификат Агенције за лекове и медицинска средства Србије (АЛИМС), који потврђује да није у питању медицинско, већ средство за општу употребу, и одлука комисије Фонда за иновациону делатност, која процењује да ли треба финансирати пројекат.
Уколико финансирање буде одобрено, прва серија маски могла би да се нађе у продаји већ након две недеље од тог тренутка.
Непрофитни пројекат
„Пројекат, којим смо аплицирали за средства, покрива производњу 30.000 маски у првом месецу. Цена маске би била између 300 и 350 динара, у зависности од трошкова израде и транспорта. Ми ту немамо никакву маржу као фирма. Одричемо се профита. Само нам је битно да платимо трошкове производње, јер ће људи радити на дизајну, дезинфекцији итд, а имаћемо и волонтере“, објаснио је саговорник Спутњика.
Сав приход од продаје маски биће искоришћен за ширење производног капацитета, односно, производњу још обимнијих серија.
Све што је до сада урађено, Крстић и његов тим радили су искључиво добровољно, а, на том путу, наилазили су и на разумевање других, од којих, такође, зависи будућност њиховог изума.
„Људи су вољни да помогну. У суштини, све трошкове за материјале за 3Д штампу и прототиписање смо ми платили, а покривене су и плате људи запослених код мене у фирми“, нагласио је Крстић.
На развијању маске тренутно ради пет особа, а у плану је да, заједно са многобројним људима из производње и транспорта, у склапање маски буде укључено и више од 20 волонтера.
Крстић и компанија „Анорис технолоџи“, која је део Научно-технолошког парка у Београду, од раније су познати јавности по свом изуму „Анора“ – паметној рукавици за слепе, која својим функцијама, попут детекције светлости, боја и објеката у простору, помаже слепима и слабовидима у свакодневном функционисању.
