Није пољубац највећа опасност у доба пандемије, постоји нешто много горе

© Sputnik / Кирилл Каллиников / Уђи у базу фотографијаПољубац
Пољубац - Sputnik Србија
Пратите нас
Епидемиолози упозоравају на то да сваки пољубац данас може бити фаталан, али није љубљење највећа опасност која нам прети. Пољубац може да нам пренесе заразу, али може да нам пренесе и нечија осећања. Много већа опасност од пољупца за данашњи свет представља заборав, каже књижевник и књижевни критичар Петар Арбутина.

Један од појмова које најчешће чујемо ових дана јесте изолација. Нема руковања, пољубаца и загрљаја, испијања кафе с пријатељима, одласка у биоскоп и позориште, на концерт или утакмицу. Савремени свет суочио се с екстремном ситуацијом, која ће, како се чини, трајати месецима.

Међуљудски односи пренели су се у виртуелни простор, а у онлајн комуникацији сада учествују сви – и они којима је то одавно саставни део живота и они којима је то сада једини начин да одрже контакт с ближњима, а да не угрозе своје здравље. Може ли та принудна глобална отуђеност трајно да утиче на наше културне навике и кодове понашања?

Пољубац није најопаснији у доба пандемије короне

На питање да ли га тренутно стање асоцира на застрашујуће дистопијске слике света из књижевности и уметности, или то види као саставни део људске еволуције, Петар Арбутина одговара:

„Не могу рећи да ме плаши. Без обзира на то што ће ово звучати помало јеретички, ја сам оптимиста, јер мислим да је свет отишао предалеко. Заборављајући основне вредности, онтолошка упоришта, важност одређених идеја и људских врлина, ми смо потпуно деперсонализовали овај свет, он је изгубио људску и има искључиво економску заснованост. Мислим да ће се након овога показати, попут божје промисли, или катарзе, назовите то како хоћете, неке истинске вредности. Питање је само да ли је човечанство спремно за њих“, уверен је Арбутина.

Време да човек схвати праве вредности

Према његовом мишљењу, глобална епидемиолошка криза омогућиће савременом човеку да схвати колико има снаге, воље и емпатије да се жртвује зарад неког другог, да заштити друге од себе, да покуша да се од пошасти не брани егоцентризмом него свешћу о томе да, поред њега, треба још неко да преживи.

Земља - Sputnik Србија
Чему нас учи пандемија вируса коронa: Чињенице о свету који не познајемо довољно

„Ако нас добро не уједини, онда ће нас присилно, као што се ових дана дешава, ујединити зло, а онда ћемо на тежи начин схватити лекције које смо лако заборавили“, каже Арбутина.

Вирус неће одузети Србима три пољупца

Наш саговорник је уверен да наметнута друштвена дистанцираност и избегавање физичког контакта међу људима неће трајно утицати на културне кодове, те да ће се Срби, кад се изборе с короном, вратити својим препознатљивим обичајима, међу којима је и љубљење по три пута приликом поздрава.

„Није проблем савременог света у томе што ће некаква пандемија да га доведе у опасност, што ће радикално повећати смртност и срушити здравствени систем. Није то најважније, без обзира на то што се из ове позиције нама чини да јесте. Најбитнија, најстрашнија, најужаснија болест савременог света је заборав који је савременог човека довео до неке врсте анестезираности. Заборав! Не мислити о јуче. Не мислити превише ни о сутра. Мислити искључиво о данас“, упозорава Арбутина.

CC0 / Pixabay / Средовечни пар
Није пољубац највећа опасност у доба пандемије, постоји нешто много горе  - Sputnik Србија
Средовечни пар

Према његовим речима, човек заборавља, јер све оно чега се више не сећа не представља његову одговорност и обавезу.

„Није опасност у пољупцу, опасност је у свему ономе што смо заборавили, укључујући и неке раније глобалне пошасти, у свему ономе што је могло да нас научи нечему важнијем и вреднијем, а ми то нисмо прихватили, јер нас је на неки начин оптерећивало, обавезивало. Дакле, није пољубац најгора опасност која може да нам прети, јер поред тога што може да нам пренесе вирус, може да нам пренесе и нечија осећања, што уопште није неважно“, наглашава Арбутина.
Може ли култура да одбрани човечанство

Актуелна глобална ситуација отвара још једно интересантно питање, а то је колико су културни кодови важни у борби против пошасти.

„Култура по себи, истинска култура, увек подразумева вредност и врлину за коју се треба борити и коју треба градити. Ми смо то мало заборавили, будући да је култура постала део таблоидизиране, булеварске стварности. Без обзира на оно што се дешава у Италији, можемо да видимо како културни центри у целом свету прослављају јубилеј Дантеа, који је песнички осликао девет кругова пакла, укључујући болест и катарзу која из таквог огреховљеног света произилази. Данте је италијанска културна вредност. Основно је питање како ћемо и на којим основама да направимо један, условно речено, нови свет, ако смо заборавили културу“, каже Арбутина.

Он наглашава да економска сила једне земље произлази из културолошких кодова, што се, како наводи, види и на успеху источних земаља.

Култура и све оно што из ње произилази најјача је и најбитнија снага која ће ревитализовати свет у времену након пандемије, као и у сусрету с неком новом пошасти за коју ће, надам се, човечанство и цивилизација бити спремнији“, упозорава Арбутина.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала