Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Наука у изолацији: Вирус корона затворио лабораторије у читавом свету

© East NewsНајвећа и најважнија истраживања ЦЕРН-а обављају се у Великом хадронском сударачу, подземном тунелу дугачком 27 километара на граници Швајцарске и Француске
Највећа и најважнија истраживања ЦЕРН-а обављају се у Великом хадронском сударачу, подземном тунелу дугачком 27 километара на граници Швајцарске и Француске - Sputnik Србија
Пратите нас
Савремена наука је у изолацији. Вирус корона затворио је лабораторије у свету, а најбољи умови планете суочили су се са јединственим изазовом и били принуђени да решавају читав низ атипичних задатака.

Истраживачки центри у већини земаља тренутно су увели строга ограничења и активно особље свели на минимум. Скоро сви водећи универзитети у свету су прешли на режим онлајн рада.

Научна заједница се прилагођава неколико пута активније него иначе, користећи средства комуникације и приступа на даљину који су одавно ствар навике. Већина актуелних радних питања, како наводе научници, без већих потешкоћа решавају се путем интернета.

© Фото : Институт за физикуНеки научни центри добро су се прилагодили условима рада у карантину.
Наука у изолацији: Вирус корона затворио лабораторије у читавом свету - Sputnik Србија
Неки научни центри добро су се прилагодили условима рада у карантину.

Наука у изолацији, вирус корона онемогућио контакте

Међутим, недостатак комуникације са колегама уживо, а посебно масовно отказивање конференција, увелико утиче како на ментални дух, тако и на брзину рада. Научници признају да је пандемија довела заједницу до одређеног степена „обамрлости“, али већина је, наравно, оптимистична и потпуно свесна озбиљности проблема. 

„Организујући рад својих лабораторија у онлајн формату, суочио сам се са чињеницом да неким колегама није лако, на пример, некима је тешко да раде изван колектива. Много је детаља које треба разрадити, али мислим да смо спремни, ментално и технички, за рад у овом режиму највише шест месеци“, рекао је професор Националног универзитета за науку и технологију „Мисис“ Игор Абрикосов.

Сналазећи се у новим условима, научници се труде да, колико могу, надокнаде непријатности изолације. На пример, у европским научним центрима стварају се посебне просторије за онлајн састанке, где се уз помоћ интернета може неформално попричати са колегама уз чашицу кафе, налик на класичне паузе за кафу којих сада дуго неће бити.

ЦЕРН на паузи

Озбиљне мере социјалне дистанце у Европском центру за нуклеарна истраживања (ЦЕРН) предузете су још пре најаве карантина у Швајцарској и Француској, између чијих граница се тај центар налази. Затворени су клубови и сви јавни простори, блокиран је систем корпоративног каршеринга (Carsharing) и особље је прешло на употребу бицикала.

Велика већина научника сарађивала је са ЦЕРН-ом на даљину и пре пандемије и због тога карантин није довео до потпуног прекида рада. Центар наставља да пружа запосленима широм света несметан приступ оба петабајта експерименталних података и програму за њихову анализу.

© Министарство за иновације и технолошки развојСналазећи се у новим условима, научници се труде да надокнаде непријатности изолације.
Наука у изолацији: Вирус корона затворио лабораторије у читавом свету - Sputnik Србија
Сналазећи се у новим условима, научници се труде да надокнаде непријатности изолације.

Сви пројекти за које је потребно директно присуство људи тренутно су замрзнути. Научници истичу да су најоштрија ограничења утицала на рад са „гвожђем“, то јест, на конструкцију, сакупљање и побољшање детектора.

Сада на територији ЦЕРН-а остаје само мали број специјалиста који обезбеђују одрживост основних инсталација и услуга, док је већина запослених морала да се вратити у своје земље. Део научника, на пример неки грађани Кине, одлучили су да се за сада не враћају кући и сместили су се близу Центра.

„Детектор праћења пролазног зрачења, на којем сада радим, пребачен је у стање мировања. За сада радимо само са испитним штандом, који се контролише онлајн. Али у хитним случајевима, ја као експерт за детекторе, моћи ћу да пређем границу која је сада затворена уз посебну дозволу, да бих лично предузео мере“, рекао је студент Националног истраживачког нуклеарног универзитета „Московски инжењерско-физички институт“ (НИНУ МИФИ) и запослени у ЦЕРН-у.
Космос - Sputnik Србија
Научници откривају тајну космичких зрака ултрависоке енергије

Још један у низу експеримената на Великом хадронском сударачу, такозваном Run 3, планиран је у пролеће следеће године, али научници ни не сумњају да ће бити одложен. Нови подаци о сударима честица највероватније неће доћи до 2022. године, већ нешто касније.

Према процени научника, тренутно је пандемија проузроковала шестомесечно кашњење у плановима Центра. Научници се надају да ће ограничења трајати највише неколико месеци, али њихов тачан датум још увек никоме није познат.

Прилагодићемо се

У многим земљама вирус је већ зауставио научно важну производњу. Карантин у Кини проузроковао је значајне проблеме са испорукама електронике, што је довело до преласка на режим мировања неколико истраживачких и производних центара у Европи, чиме је индиректно погођен „Мегасајенс“.

Према мишљењу специјалиста, иако је ЦЕРН, као највећа лабораторија на свету, практично замрзла посао, многи други научно-технички пројекти великих размера, на пример, изградња синхротрона СКИФ у Новосибирску, у принципу се одвијају по распореду.

Штавише, неки научни центри добро су се прилагодили условима рада у карантину. Аутоматизација процеса омогућава рад са минимумом запослених, као на пример у Хамбургу, на синхротрону DESY и европском рендгенском ласеру XFEL, који су изграђени уз учешће Русије.

Лабораторијски узорци - Sputnik Србија
Руски научници направили високопрецизан тест за дијагнозу вируса корона
„Пре неколико дана имали смо прво искуство спровођења експеримента на даљину. То је било одлично и продуктивно искуство. Док сам био у Француској, заједно са колегама из Калињинграда, директно сам контролисао рад у синхротрону у Хамбургу“, истакао је шеф лабораторије за рендгенску оптику и науку о материјалима на Балтијском федералном универзитету професор Анатолиј Снегирев.

Научници сматрају да ће се, ако се вирус не победи брзо, а мере карантина се продуже на више од шест месеци, појавити велика потражња за технологијама које могу надокнадити потешкоће у комуникацији и раду лабораторија. Према мишљењу неких научника, то се може односити на значајно убрзање развоја роботике, квалитетне комуникације, методе холографске визуализације.

Представници фундаменталних наука сагласни су да проблеми које доноси пандемија треба оценити као прилику да се поново погледа концентрисано и без буке, која је својствена науци данас, на читав комплекс теоријских и примењених проблема нашег времена.


Прочитајте још:

Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала