Мрачни корона сценарио из Италије и Шпаније преселио се у Белгију

© AP Photo / Didier LebrunБелгијски краљ Филип у посети Универзитетској болници
Белгијски краљ Филип у посети Универзитетској болници  - Sputnik Србија
Пратите нас
У Белгији је у петак постигнут тужни рекорд са највећим бројем умрлих за дан. Преминуло је 496 особа и прескочен је праг од 3.000 умрлих, па се та земља налази у светском врху по смртности од коронавируса на милион становника. Мрачни корона сценарио из Италије и Шпаније преселио се у ову земљу. Ипак, Белгија је и даље без полицијског часа.

Да је број умрлих у Белгији релативно велики у односу на број становника за Спутњик потврђује и Душан Гајић, дописник РТС-а из Брисела. Како наводи, укупан број регистрованих случајева оболелих од коронавируса у тој земљи достигао је 26.600.

Белгију стигао сценарио из Италије и Шпаније

„У последње време број заражених расте стабилним и сталним ритмом, али је број умрлих, пропорционално гледано, заправо врло сличан оним бројкама које смо видели у Италији или Шпанији. О разлозима за толику смртност постоје различита тумачења. Једно од њих је да је дошло до великог броја инфекција код старих особа у неким домовима за старе. У њих је продро вирус, што је довело до великог броја жртава у тој категорији популације. Како се наводи, око 40% умрлих су они људи који су били смештени у домовима за старе, а само у једном од њих је, на пример, преминуло 170 особа”, објашњава Гајић.

Међутим, како каже, постоје битне разлике између Белгије и неких других земаља које су такође погођене епидемијом и у којима је дошло до веома критичне ситуације у здравственом систему.

„Овде здравствени систем још држи епидемију под контролом. Другим речима, овдашње власти и експерти који се баве епидемијом налазе разлога за утеху у чињеници да је та „крива” хоспитализованих и оних којима је потребна интензивна нега заравњена и да тај број не расте”, објашњава Гајић и додаје да се може приметити да број оних који су на интензивној нези тренутно опада.

То је, како каже, око 1200 људи и тако је већ дуже време.

„Тај број је убрзано растао у првим недељама епидемије, али је од почетка априла па до данас број хоспитализованих и оних који су на интензивној нези, на респираторима, стабилан, не повећава се, па чак и лагано опада. У тој чињеници овде налазе разлога за одређени умерени оптимизам да је епидемија ипак под контролом и да се број оних који су најугроженији не повећава, односно да се може говорити и очекивати одређено смањивање”, каже Гајић.

Рестриктивне мере, без полицијског часа

Према његовим речима у Белгији су прве мере изолације и ограничења кретања уведене 12. марта, а врло брзо након увођења су и пооштрене. Од тада, наводи Гајић, нема неких битних промена. Власти прате ситуацију и у неким нијансама те мере коригују.

„То значи да већина људи, сви они који то могу, раде од куће. Објављено је да око 23% запослених заправо иде на посао. Дозвољени су изласци до продавница, апотека, дакле оно што је неопходно за снабдевање, међутим, нема полицијског часа и у том смислу мере су нешто блаже него у Србији, али и у неким другим овде суседним земљама попут Француске. Овде су забрањена сва кретања која нису од суштинског значаја, али је могућ излазак ради шетње или вежбања и то само са онима са којима се живи под истим кровом. Дакле, може да се шета, али без задржавања, без гурписања, седења у парку када је лепо време и томе слично”, напомиње наш саговорник.

Друга фаза епидемије

У Белгији су, додаје, почели и разговори о преласку у другу фазу епидемије.

„Овде се сматра да ће мере које су сада на снази потрајати до 3. маја, а размишља се о томе од ког тренутка почети са поступним и циљаним укидањем неких од рестрикција. Видимо да у неким земљама Европе до тога већ долази, да је у Аустрији и Данској ублажавање мера најављено већ за следећу недељу, а у Норвешкој се говори о отварању школа 27. априла”, напомиње саговорник Спутњика.

У том контексту у Белгији стручњаци говоре много о потреби да се интензивирају тестирања, и то не само о тестови на присуство вируса, већ и серолошки тестови на присуство антитела.

„То значи да је потребно утврдити и имати јасну слику о томе који је тачно део популације заправо стекао имунитет. Сматра се наиме да када се достигне нека критична маса од најмање 50% популације, онда се може рећи да је постигнут довољан ниво колективног имунитета да би могло да се иде на неко значајно ублажавање мера рестрикције и повратак неком облику нормалног живота“, указује Гајић и додаје да када је реч о економским последицама пандемије, процењује се да ће Белгија у овој години изгубити осам посто БДП-а.
Политичари у сенци

Оно што је посебно занимљиво у Белгији, за разлику од неких других земаља, додаје Гајић на крају разговора за Спутњик, је то што су политичари у другом плану када је реч о управљању кризом.

„Овде се свакога дана у 11 сати на конференцији за новинаре појављује тим експерата који саопштава најновије податке, даје процену ситуације и пројекције што се може очекивати у наредном периоду. По мојој евиденцији, од како је овде почела епидемија, премијерка Софи Вилмес се званично обратила свега три пута и то када су те мере најављене, затим када су пооштрене, као и када је саопштила да је почела унутарекспертска дебата о начинима за ублажавање и излазак из карантина“, закључује Душан Гајић.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала