Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Црни лабудови завладали светском економијом, али и пружају нове шансе

CC0 / Пиксабеј / Свет се мења, илустрација
Свет се мења, илустрација - Sputnik Србија
Пратите нас
Тренутно на светско тржиште утичу истовремено два „црна лабуда“: ширење вируса корона и пад цена нафте. Али тренутна криза има и другу страну. Ипак, неки економисти и у томе виде шансу.

Борис Порфирјов, директор Института за општепривредно прогнозирање Руске академије наука, истиче да је на кинеском језику реч „криза“ представљена са два хијероглифа: први значи „опасност“, а други „могућност“ или „шанса“.

Нове шансе Порфирјов већ види, на пример, у значајном повећању производње и продаје неколико типова робе као што су тестови за утврђивање ковида-19, медицинска техника (респиратори), средства за санитарну и хигијенску заштиту како становништва, тако и медицинског особља.

Списку се може додати и опрема за дугорочно чување хране и лекова, техника за рад на даљину (компјутери, таблети и софтвери), као и системи за видео-надзор и контролу кретања људи. Исто се односи и на логистичке услуге, јер сва та роба мора некако бити испоручена потрошачима.

Иако црни лабудови одлазе, непрофитабилне фирме пропадају

Порфирјов је прецизирао да ће након окончања пандемије потражња за већином ових производа остати, а цене ће опадати, то јест, на та тржишта ће доћи нови произвођачи и конкуренција ће се појачати.

Георгиј Остапкович, директор Центра за тржишна истраживања „Више школе економије“, убеђен је да ће епидемија спасити тржиште од оних који, у суштини, не доносе користи економији, већ само привлаче финансијска средства. Ово је карактеристично за сваку кризу, а не само за тренутну.

„На примеру Русије видимо да имамо око 30 одсто непрофитабилних компанија. Добро би било да се оне уклоне са тржишта, промене врсту активности или менаџмент. Али то не значи да ће њихова места бити ослобођена. Доћи ће нове компаније са напреднијим руководиоцима“, претпоставља професор „Више школе економије“.

„Предузеће које нема зараде нити депозита, а на текућем рачуну нема велику суму новца, неће преживети. Не знам да ли ће инвеститори почети да извлаче свој новац из тих компанија, јер то није једноставно урадити. Али дефинитивно неће улагати у њих“, истиче експерт.

Општи економски пад је у великој мери последица поремећаја производних ланаца, јер не можемо побећи од чињенице да Тајван производи рачунарске чипове, Немачка — алатне машине, а САД и ЕУ — цивилне авионе.

Корона вирус је подсетио свет да смо сви повезани и да нико није у стању да се прилагоди стању самодовољности. Трговински ратови ће сада вероватно бити део прошлости.

Нафта поклања слободу

Још један важан моменат на који је Георгиј Остапкович скренуо пажњу, јесте да ће јефтина нафта омогућити економијама у развоју да брже и у већој мери усмере улагања у заиста важна подручја: иновације, медицину, социјална плаћања и друге елементе људског капитала.

Са друге стране, јефтина нафта ће смањити улагања у обновљиву енергију. Остапкович је истакао да државе и компаније то раде само када су традиционални извори енергије у дугорочној перспективи скупљи од развоја алтернативних.

Али не треба се надати да ће ниске цене горива дуго остати такве.

„Према нафтном билансу, резерве су и даље пуне, довољне су за 50 и чак за наредних 100 година. Проблем је у томе што нафте за лако експлоатисање скоро да и нема више, а главне залихе су концентрисане тамо одакле их је тешко извући. На пример Венецуела. Потребна су велика улагања да би се развила њена налазишта нафте. Без тога нико ни покушати експлоатацију“, сматра експерт.

Ово такође утиче и на потрошачке стандарде. Производи за дугорочну употребу се све више изнајмљују, а не купују, што се слива у такозвану економију заједничке потрошње (каршеринг, изнајмљивање некретнина, кућних и покретних уређаја и тако даље). Штавише, овај тренд се најјасније види код младе генерације која више не плаћа за скупу робу, већ за утиске и осећаје.

Све то ће,наравно, утицати на произвођаче. Конкуренција ће се појачати, све важнији ће бити квалитет, а не квантитет, што ће у сваком случају ићи у корист потрошача.

Масовног преласка на рад на даљину неће бити

Очигледно је и да ће се променити тржиште рада. Компаније сада пребацују запослене на режим рада на даљину. Али стручњак не саветује да се заносимо идејом да ће након окончања пандемије сви одустати од изнајмљивања канцеларија.

„Наравно, са становишта буџета компаније, у почетку то може бити корисно. Међутим, овде ћемо се суочити са својеврсним кршењем радне дисциплине, јер ће многи запослени једноставно изгубити продуктивност“, истиче Остапкович.

Могуће варијанте: или ће такви запослени изгубити посао и на њихово место ће доћи дисциплинованији радници, или ће им се плаћати хонорарно, као „фриленсерима“. Било како било, можемо се опростити са обавезним осмочасовним радним даном.

Осим тога, основне сфере које формирају економију, не раде од куће: ни металуршке фабрике, ни фабрика тестенина. ни нафтна предузећа, пољопривредне компаније нити фирме које се баве логистиком. Надамо се да ни сфере грађевине и медицине неће прећи на рад на даљину.

Међутим, и пре пандемије, свет је ушао у четврту индустријску револуцију, а у многим индустријама се све више користе разне машине са управљањем на даљину, а произвођачи аутомобила активно раде на конструисању беспилотних возила за превоз робе. Епидемија ће додатно подстаћи човека на активнији развој и примену нових технологија.

Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала