Треба ли још и Чернобиља да се плашимо

© AFP 2023 / Yaroslav EmelianenkoПожар у Чернобиљу
Пожар у Чернобиљу - Sputnik Србија
Пратите нас
Многи наши читаоци добили су преко социјалних мрежа и преко СМС-а узнемирујуће поруке о новом ризику радијације који долази из Чернобиља.

„Пази се сутрашње кише! У Чернобиљу и Припјату већ 10 дана горе шуме и радиоактивне честице се дижу у атмосферу. Немој да излазиш на кишу, а ако покиснеш, добро опери веш и не суши га напољу. Барем до краја недеље. Молим те, чувај се!!!“

© Sputnik / В. Чистяков / Уђи у базу фотографијаПорука је узнемирила је велики број грађана који се још сећају радиоактивног облака који је покрио добар део Европе после катастрофе на атомској централи у Чернобиљу.
Треба ли још и Чернобиља да се плашимо - Sputnik Србија
Порука је узнемирила је велики број грађана који се још сећају радиоактивног облака који је покрио добар део Европе после катастрофе на атомској централи у Чернобиљу.

Ова порука је узнемирила велики број грађана који се још сећају радиоактивног облака који је покрио добар део Европе после катастрофе на атомској централи у Чернобиљу.

Овог пута повод за забринутост је пожар који је избио 4. априла у зони Чернобиља.

Саговорник Спутњика, један од учесника у ликвидацији чернобиљске катастрофе који је желео да остане анониман, рекао нам је: „Сваки пожар је сам по себи опасан. Ипак, систем складиштења нуклеарног отпада и све што је везано за отпад из познате нуклеарне електране направљено је тако да потпуно искључи могућност негативних последица. Такође се у вестима много говори о шумама које горе и пожару који би могао да захвати и саму нуклеарну електрану. Могу да вам потврдим да никакве шуме нема у непосредној близини бивше електране.“
© Фото : Уступљено СпутњикуПорука која је узнемирила грађане.
Треба ли још и Чернобиља да се плашимо - Sputnik Србија
Порука која је узнемирила грађане.

Нема опасности од Чернобиља

Еколошка инспекција Украјине објавила је да је ватра захватила 100 хектара шуме, од којих се једна петина налази у затвореној зони Чернобиља. Иако је због ватре у зони измерена радијација 16 пута већа од дозвољене, власти су потврдиле да је у Кијеву, који се налази на 134 километра од Чернобиља, ваздух чист.

За пожар су криви локални житељи који су палили суву траву и ђубре. Први осумњичени ухапшен је 6. априла, а 14. је подигнута оптужница против још једног становника области. Пожар који грађани нису могли да угасе сами, проширио се и приближио неколико километара самој нуклеарној електрани која је 1986. изазвала највећу еколошку катастрофу у историји човечанства.

Више од 400 ватрогасаца борило се с ватром читавих 10 дана. Ветар и суша учинили су да задатак буде тежи. Пожар је сузбијен тек када је екипама у помоћ стигла киша и тренутно је под контролом стручњака.

Генетско памћење људи погођених давном катастрофом

Државна агенција Украјине за управљање затвореном зоном објавила је да је радијација у границама нормале и замолила народ да не диже панику и да не верује апокалиптичним информацијама.

Ипак, много је било и оних који су упозоравали народ на „неконтролисану ситуацију“ и који су од власти тражили да не скрива податке, као што је то учинила совјетска власт 1986. године. Туристички водичи који организују екскурзије у затвореној зони, кажу да је пожар на 2 км од складишта Подљесниј, где се чува најопаснији нуклеарни отпад.

Председник Украјине Владимир Зеленски изјавио је: „Добро памтимо лекцију коју смо извукли 26. априла 1986. године. Нико од вас неће скривати истину. Сада је истина да је ситуација у Чернобиљу под контролом.“

Многи од нас сећају се опасности за Европу и цео свет 1986. године, када смо зелену салату прали у соди бикарбони, избегавали махунарке и обавезно проверавали порекло воћа и поврћа, јер су отровне честице ушле дубоко у земљу. Ветар и киша могле су да разнесу радијацију и униште добар део света.

Данас затворена зона обухвата 2.600 квадратних километара који су 1986. евакуисани због радијације. Људе у околини, а показало се и код нас, пожар је подстакао на размишљање шта се данас дешава са јодом, стронцијумом и цезијумом, радиоактивним супстанцама које су тада претиле да униште човечанство.

„Најопаснији елемент у оно време био је јод, а он се брзо распада, тако да више не представља опасност. Радиоактивни цезијум и стронцијум су за 34 године већ продрли веома дубоко у земљу, а пожари су површински, тако да нема разлога за панику.“

Ветар би заиста могао да у стратосферу подигне пепео и дим који би се разнео по широкој територији, али концентрација отровних супстанци не би представљала опасност.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала