Како се каже: Ускрс или Васкрс

© Фото : PixabayУскршња јаја
Ускршња јаја  - Sputnik Србија
Пратите насTelegramOdyssey
Данас, на Велики петак, почиње прослава највећег хришћанског празника у православном свету. Верници у недељу прослављају „Ускрс“, односно „Васкрс“ и поздрављају се са „Христос васкрсе“ или „Христос воскресе“.
Вештачка интелигенција - Sputnik Србија
Вештачка интелигенција прави базу старословенских текстова; дигитализују се српске црквене књиге

Облици „Васкрс“, „Васкрсеније“, „васкрснути“, „васкрсе“ (у значењу ускрсну) припадају старом српском црквеном и књижевном језику, који се до средине 18. века употребљавао у српској средини, односно у свим крајевима под управом Српске православне цркве. То је тзв. српскословенски језик – српска редакција старословенског језика (језика превода богослужбених књига са грчког на језик солунских Словена, средином 9. века). Српска редакција старословенског језика (изговор старословенског у духу српског језика, тј. на српски начин) настала је у време када су Срби у својој средини примили словенско богослужење и словенску писменост (током 10, а најкасније до првих деценија 11. века). Од тада па до првих деценија 15. века Срби су поменуте речи изговарали са полугласником иза почетног „в“, а од 15. века па надаље изговарају их са „а“.

Српскословенски језик као званични црквени језик Срби су средином 18. века заменили руским црквеним језиком (тзв. рускословенским). У том црквеном језику речи о којима говоримо изговарају се на руски начин (са „о“ у првом слогу): Воскресеније, воскреснути, воскресе.

Срби нису заборавили ни свој стари назив за овај празник, па се данас може чути и „Васкрс(еније)“, „васкрснути“, поред „Воскресеније“, „воскреснути“ и сл.

Ћирилица - Sputnik Србија
Зашто Србија још не даје предност ћирилици

Реч „Ускрс“ припада српском народном језику, у којем је у веома давно време почетно „у“ добијено од старог почетног „в“ (иза кога је следио тврди полуглас).

Тако данас имамо „Ускрс“ (српско народно), „Васкрс“ (старо српско књижевно и црквено) и „Воскресеније“ (данашње српско црквено).

У поздраву се није уобичајио народни изговор „Христос ускрсну“. Сачувано је старо српско црквено (српскословенско) „Христос васкрсе“ и данашње црквено (рускословенско) „Христос воскресе“.

Остали облици који се чују „Христос воскрсе/васкресе/васкрс“ нису нормативни и не припадају ни старом ни данашњем српском црквеном језику.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала