Заплет у великој политичкој тучи усред пандемије: Амерички избори по „шведском моделу“

© AP Photo / Michael ConroyПротести у САД против мера карантина
Протести у САД против мера карантина - Sputnik Србија
Пратите нас
Баш када је Светска здравствена организација похвалила шведски модел борбе против Ковида 19, председник САД критиковао је такав приступ. Да ли се у позадини ради о још једној политичкој, а не здравственој тучи усред пандемије пошто је познато да „дубока држава“, која је у рату са Трампом, има јак утицај на СЗО. А избори у САД се приближавају.

Док извршни директор СЗО за ванредне ситуације Мајк Рајан у шведском моделу види „лекцију из које треба учити“, Трамп сматра да „Шведска много плаћа“ због одлуке да не треба затворити земљу.

Изгледа као да су стране окренуле ћурак. Донедавно је било супротно: СЗО се залагао за затварање држава, док је Трамп делио фасцинацију према шведском моделу по коме не би требало затварати кафиће, ресторане, школе и игралишта, већ само апеловати на грађане да се придржавају социјалног дистанцирања, уз тестирање становништва и  пажњу да се вирус не запати међу старијом популацијом.

Ради ли се о политичком клинчу у коме СЗО, незадовољна Трамповом одлуком о ускраћивању средстава, сада узвраћа ударац?

Шведски модел доводи у питање Трампов кредибилитет

Полемика да ли је шведски модел лудост или генијалност више је индикација до које је мере унутар СЗО влада конфузија, сматра аналитичар и директор Представништва Републике Српске у Вашингтону Обрад Кесић.

„Трамп оправдано критикује СЗО зато што је она од самог почетка износила прво нетачне, па контрадикторне информације и створила је ситуацију у којој многе земље нису биле спремне да озбиљно одговоре на изазов коронавируса. Наравно, политички елемент постоји у свакој изјави, и од стране Беле куће, и од стране СЗО, али мислим да се овде првенствено ради о томе да се води полемика унутар саме СЗО, као што се води у јавности свих земаља око сваког аспекта овог вируса“, каже Кесић.

Расправа око сваког аспекта природе вируса и здравствене кризе коју је изазвао, према речима нашег саговорника добила је и нову димензију, а то је полемика око делотворности шведског модела.

„Реакција САД је доста жестока зато што су, на основу првих информација које су добијали, стручњаци направили програм радикалног затварања економије. Ако испадне да је шведски модел био бољи, онда то доводи у питање кредибилитет државних институција и, сада за време изборне кампање, кредибилитет самог председника. Због тога можемо очекивати много жешћу расправу и ескалацију тензија између председника и његове администрације са једне и СЗО са друге стране“, сматра Кесић.

Трамп већ сутра може да промени мишљење

То што СЗО хвали шведски модел, за политиколога Александра Павића је похвално јер се не држи догматски једног модела борбе против коронавируса.

„СЗО је и сама имала погрешне процене, што ни не негира. Очигледно је да показује флексибилност и то је добар знак, није роб неке идеологије, већ очигледно постоји процес у коме се сагледава оно што се стварно дешава и покушава да сабере искуства свих који су забележили неки успех у борби против короне“, објашњава он.

Могуће је да изјаве званичника СЗО и америчког председника воде до још једног клинча између Беле куће и СЗО, сматра Павић, истовремено подсећајући да су и саме Трампове изјаве поводом борбе против епидемије често контраверзне, као и да се он сам испрва залаго за шведски модел.

Коронавирус  је постао и политичка играчка и многи покушавају да га користе у политичке сврхе, па и Трамп, додаје.

„Трамп се сам уплео у своје контрадкторности и битно му је да оптужи некога због тога што се корона толико проширила у Америци. Као што упире прстом у Кину, почео је да критикује и шведски модел. Међутим, он већ сутра може да промени мишљење. Осим тога што није стручњак за епидемију, он схвата да је у изборној кампањи и да корона може да га кошта избора за други мандат“, закључује Павић.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала