Њену мајку су убили у логору, након чега је малена Лидија послата у специјално склониште. Девојчицу су заувек раздвојили од породице. У склоништу су их терали да раде, а заробљеници су могли да комуницирају само на немачком језику. Након рата Лидија је чудом враћена у отаџбину. Много година касније пронашла је име своје мајке на списку међу хиљаде страдалих у једној од немачких гасних комора.
На месту некадашњег логора сада се налази црна спомен-плоча на којој је уклесан бескрајни списак имена убијених и мучених током фашистичке окупације. Реч је о 15.000 људи.
Много година касније појавили су се нови детаљи о нацистичким злочинима на полуострву, а на основу података са којих је скинута ознака тајности поново је покренут судски поступак.
„На пример, током једног од испитивања сведок Вера Романова говорила је о свом супругу. Ухапшен је одмах након окупације Севастопоља, био је смештен у логору за ратне заробљенике. Романова је испричала о ужасима, иживљавању над војницима, о томе како су сваки дан изводили неколико људи иза ограде и стрељали“, навела је један од примера главни архиватор Одељења за информације о коришћење докумената архиве у Севастопољу Марина Соловјова.
Тужилаштво на Криму тренутно разматра одлуку о поновном покретању кривичног поступка, који је започет 1969. године. Наводи се да злочини морају бити кажњени, јер они не застаревају.
Окупација Крима започета је у јесен 1941. године, а фашисти су окупирали Севастопољ у јулу 1942. године. Полуострво је у потпуности ослобођено заузимањем Севастопоља 9. маја 1944. године. Током окупације на Криму отпор непријатељима пружали су партизански и илегални покрети.
Прочитајте још:
- „Куће смрти“ — историја финског нацизма
- Откривање историјске истине: Немачка предаје Русији податке о совјетским ратним заробљеницима
- Зашто је Аушвиц — пакао на земљи
