Постојање планете величине Земље која се креће око звезде најближе Сунцу, Проксиме Центаури, потврђено је низом недавних опажања које је извршио међународни тим научника.
Према резултатима истраживања у ком су учествовали научници са Женевског универзитета (УНИГЕ), планета Проксима Б има масу од 1,17 земаљских маса и налази се у насељеној зони његове звезде, Проксиме Центаури, којој је потребно 11,2 дана да орбитира.
"Потврђивање постојања Проксиме б био је важан задатак, и она је једна од најзанимљивијих планета познатих у соларном окружењу", изјавио је Алехандро Суарез Маскарено, водећи аутор истраживања.
Користећи врхунске астрономске инструменте, који нису били доступни када је присуство прилично нејасне црвене патуљасте звезде први пут било објављено у августу 2016. од стране групе астронома која је користила планетарни претраживач високе тачности радијалне брзине ( ХАРПС) у Европској јужној опсерваторији у Ла Сила у Чилеу, тим је утврдио да је Проксима б 1,17 пута већа од масе Земље, што је мање од тадашње процене која је износила 1,3.
Научници су успели поново да виде планету помоћу ЕСПРЕСО-а, моћног спектрографа треће генерације пуњеног влакнима који је постављен на веома великом телескопу (ВЛТ) Европске јужне опсерваторије у Чилеу.
Meet Espresso, the new spectograph set to discover #life on #exoplanets
— Uncharted Sciences of the Universe (@Japes_USU) February 13, 2018
#science #astrobiology #vlt https://t.co/GfDuftgJAX pic.twitter.com/9DGjqrT0xU
Ова јединица има три пута већу прецизност од свог претходника, ХАРПС-а.
„Већ смо били веома задовољни перформансом ХАРПС-а, који је био одговоран за откривање стотина егзопланета у последњих 17 година“, рекао је Францесцо Пепе, професор астрономије на Универзитету у Женеви, и вођа ЕСПРЕСО-а.
Одређивање масе тако далеке планете као што је Поксима б са таквом прецизношћу је „потпуно незапамћено“, одушевљен је добитник Нобелове награде за 2019. годину Мајкл Мајор, швајцарски астрофизичар и професор емеритус са одељења за астрономију Универзитета у Женеви. Мајоров рад био је фокусиран на побољшање инструментације за мерење радијалне брзине ради побољшања откривања егзопланета и мерења њихових својстава.
„Веома нам је драго што ЕСПРЕСО може да произведе још боља мерења, а то је сатисфакција и награда за тимски рад који траје скоро 10 година“, додаје Франческо Пепе, који је коаутор овог истраживања под називом „Поновни преглед Проксима са ЕСПРЕСО-ом.
Нова открића о Проксими б изазвала су велико узбуђење међу астрономима јер нуде потенцијал проналаска ванземаљског живота.
Иако је Проксима б орбитавала својој звезди на тако малој удаљености, од ње прима отприлике исту количину енергије као и Земља са Сунца.
На доњој страни звезда Прокима Центаури тежи бомбардовању планета у својој близини низом Икс зрака. Према томе, Проксима б прима око 400 пута већу количину таквих зрака које је Земља примила од Сунца.
Коаутор новог истраживања, Кристоф Ловис, који је радио на ЕСПРЕСО-у, питао се у својој изјави да ли планета може имати атмосферу која је штити од тих смртоносних зрака.
Било како било, гледајући у будућност, изразио је наду да би наследник ЕСПРЕСО спектрографа, „РИСТРЕТО“, који се тренутно развија, могао помоћи у одговору на ова питања.
