Спас на крви: Највеће тајне „неуништивог“ храма у Санкт Петербургу /фото, видео/

© Wikipedia / NoPlayerUfa Црква спаса на крви у Санкт Петербургу
Црква спаса на крви у Санкт Петербургу - Sputnik Србија
Пратите нас
Један од главних симбола Санкт Петербурга ─ Храм Васкрсења Христовог, понос је и дика сваког Петербуржанина, а испод његових живописних купола које маме погледе туриста сакривене су многе тајне, које не знају чак ни многи мештани. Реч је о храму који не плени само лепотом, већ је и сведок рата, разарања и проливене царске крви.

Овај велелепни храм је познатији као Спас на крви, што се не може окарактерисати као случајност. Изграђен је по налогу цара Александра Трећег у част његовог оца ─ цара Александра Другог, којем је терориста бацио бомбу под ноге. Стога је одлучено да храм буде изграђен управо на месту где је извршен атентат на цара. У њему се и данас чува део калдрме на којој је Александар Други смртно рањен.

Тајне купола

Интересантно је да димензије грађевине нису изабране случајно. Висина највеће куполе је 81 метар и симболизује годину трагичне смрти Александра Другог ─ 1881. годину, док висина друге по величини куполе износи 63 метра ─ управо је толико година имао цар када је убијен у атентату.

© Sputnik / Алексей Даничев / Уђи у базу фотографијаКуполе храма у Санкт Петербургу
Спас на крви: Највеће тајне „неуништивог“ храма у Санкт Петербургу /фото, видео/ - Sputnik Србија
Куполе храма у Санкт Петербургу

Мозаик уместо фрески

Унутрашњост храма је и даље невероватна, мада су драгуљи, који су првобитно били део декорације, изгубљени. Од укупног буџета за изградњу храма (4,6 милиона рубаља), готово половина је издвојена само за украшавање.

Градитељи цркве одустали су од традиционалних фрески, јер оне брзо пропадају у условима влажне и хладне климе. Читав храм је изнутра и споља украшен невероватно лепим мозаицима. Највећи мајстори тог времена радили су на њиховим скицама ─ сликари Виктор Васњецов, Михаил Нестеров, Андреј Рјабушкин и други мајстори Академије уметности. Најбогатија колекција драгуља, полудрагог камења и специјалног накита од емајла употпунила је уређење храма, које је било јединствено још у то време.

© Flickr / Kevin JonesЦрква спаса на крви у Санкт Петербургу
Спас на крви: Највеће тајне „неуништивог“ храма у Санкт Петербургу /фото, видео/ - Sputnik Србија
Црква спаса на крви у Санкт Петербургу

Како је храм три пута избегао рушење

Храм су, у совјетско доба, хтели да демонтирају три пута. Први пут је таква одлука донета у оквиру антирелигијске кампање 1931. године. Регионална комисија за питања култова сматрала је да „храм не представља историјску и уметничку драгоценост и да је његова архитектура страна изгледу града“. Међутим, извршење одлуке било је одложено на неодређено време.

Од 1930. године био је затворен и користио се као складиште, многи вредни елементи ентеријера су били изгубљени, али је сам храм био сачуван. Одлука о рушењу храма донета је поново 1938. године. План за његово уништење већ је био одобрен, а 1941. године чак су почеле и припреме. Планирано је било да се делови украса предају музејима, али рат је спречио демонтирање.

© Sputnik / Сергей Компанийченко / Уђи у базу фотографијаСпас на крви
Спас на крви: Највеће тајне „неуништивог“ храма у Санкт Петербургу /фото, видео/ - Sputnik Србија
Спас на крви

Питање рушења храма се трећи пут покретало после рата, 1956. године, када је град почео активно да се обнавља. Тада се није радило толико о антирелигијској кампањи, колико о  чињеници да је Спас на крви ометао план изградње нових путева у северној престоници, како се често назива Петербург. Овај пут су у заштиту велелепном и јединственом храму стали историчари, архитекте, историчари уметности и руководиоци неколико лењинградских музеја.

Мртвачница и складиште поврћа

За време опсаде Лењинграда, храм је служио као мртвачница. У њему су смештана тела становника умрлих од глади и последица гранатирања. Када је блокада коначно била сломљена, а тела сахрањена, грађевина је пре краја рата била адаптирана за складиштење кромпира. Грађани су храм назвали „Спас у кромпиру“, при чему у таквом називу није било ни наговештаја шале, јер је после ужасних година блокаде кромпир спасао од глади оне који су преживели.

После рата, унутар грађевине се налазио магацин за декорацију Малог позоришта опере и балета Мусоргског, што је за очување јединственог споменика архитектуре далеко боље од претварања у мртвачницу и складиште поврћа.

© Sputnik / РИА Новости / Уђи у базу фотографијаОдбрамбени блокови током опсаде Лењинграда (8. септембар 1941-27. јануар 1944)
Спас на крви: Највеће тајне „неуништивог“ храма у Санкт Петербургу /фото, видео/ - Sputnik Србија
Одбрамбени блокови током опсаде Лењинграда (8. септембар 1941-27. јануар 1944)

Међутим, храм је у неком тренутку преживео и пожар, када су се декорације запалиле, а ватра је нанела значајну штету јединственом мозаику храма.

Експлозив под куполом

Након пожара, 1961. године, у централној куполи откривена је немачка граната, која је „залутала“ тамо за време рата. Очигледно је током гранатирања Лењинграда пробила свод куполе, али неким чудом није експлодирала. Граната калибра 240 милиметара и тежине око 150 килограма лежала је испод куполе, а да нико није приметио пуних 20 година.

© Sputnik / Олег Кулеш / Уђи у базу фотографијаРестаурација храма Спас на крви
Спас на крви: Највеће тајне „неуништивог“ храма у Санкт Петербургу /фото, видео/ - Sputnik Србија
Рестаурација храма Спас на крви

Штета коју је споменику нанела совјетска привреда, рат и пожар била је катастрофална. Обнова храма је започела 1972. године и трајала је четврт века.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала