„Заједно са Привредном комором Србије и Републичким заводом за статистику спроводимо најопсежније истраживање у коме учествује преко 1.000 компанија. Желимо да утврдимо који су сектори више погођени, какви су планови предузећа, који су њихови изазови и на основу тога ћемо реаговати са одговарајућом подршком“, рекао је данас министар финансија Синиша Мали данас за РТС.
У сету мера које је Привредна комора почетком јуна, у виду предлога упутила Влади, говори се о краткорочној подршци за очување ликвидности и радних места, али и о развојим мерама кроз подршку извозницима и укључивање наших компанија у међународне ланце снадбевања.
"Краткорочне мере више не би требало да буду линеарне, већ селективно усмерене ка најугрожењима који су претрпели највећи удар кризе и којима је потребно дуже време за консолидацију", рекао је тада председник ПКС Марко Чадеж.
На питање колико је релано да држава поново иде са новим директним субвенционисањем привреде у виду обезбеђивања минималца Никола Алтипармаков, члан Фискалног савета каже да је сада на Влади да процени које би могуће решење дало најбоље резултате.
Наш саговорник каже да би се сада морало циљати на најугроженије, али да је питање да ли на најугроженије секторе или раднике.
"Треба размотрити да ли стимулисати послодавце који би запослили раднике из угрожених сектора - рецимо да држава плати 70 одсто пореза за раднике које неко запосли, а долазе из туризма", каже Алтипармаков за "Блиц Бизнис".
Домаћи привредник Топлица Спасојевић каже да је први пакет мера помогао и "скинуо бреме тренутног размишљања и прилагођавања, које у привреди није лако".
"Мере су помогле да људи добију драгоцено време. Сада, у другом кругу требало би пружити подршку предузећима важним за поједине регионе, затим фирмама усмереним на извоз, као и компанијама које запошљавају пуно људи. А код тог планирања бисмо морали да пођемо са две стране – шта нам је циљ и шта хоћемо да постигнемо, али и шта имамо, која су нам средства и капацитети", оценио је Спасојевић за "Блиц Бизнис"
