Економски предатори по багателним ценама купују све што стигну /видео/

CC0 / unsplash / Тешка индустрија
Тешка индустрија - Sputnik Србија
Пратите нас
Светска, па и српска економија улазе у зачарани круг због пандемије, а тако сложену ситуацију користе економски предатори и по багателним ценама купују компаније које су банкротирале. Нико нема кристалну куглу да предвиди економске прогнозе, али кад је реч о последицама пандемије, она је олуја која је снашла цео свет, каже проф. др Зоран Грубишић.

Суштина је, истиче Грубишић поводом прогноза ММФ-а и Светске банке да предстоји тешка јесен, да су очекивања кључних економских актера јако лоша.

Није време за инвестирања, стала је и потрошња и то је зачарани круг где једно вуче друго. Кад престанемо да трошимо, ни фирме немају разлога да инвестирају. Успорава се кружни ток новца и имамо утисак као да новца недостаје и предузетници почињу песимистички да размишљају“, описује ситуацију економиста са Београдске банкарске академије гостујући у емисији „Свет са Спутњиком“.

Још један проблем је енормни раст броја незапослених, наводи др Стеван Рапаић са Института за политичке студије, а како истиче, посебан је проблем незапосленост младих, који чак и у неким развијеним земљама ЕУ прелази 30 одсто.

„Моја су предвиђања да ће то имати утицаја и на политичка дешавања у наредне две године“, каже наш саговорник.

Економски предатори користе ситуацију

„По логици ствари, свако ко је монополиста покушаће да поједе малог ако му дозволе. Ту ступају на сцену државни регулатори који без икаквих обзира треба да спрече преузимање стратешки важних предузећа“, каже публициста и правник Бранко Павловић. 

Према његовом мишљењу, постоји системска рањивост ЕУ, нарочито еврозоне, из неколико разлога: интервенције Европске централне банке су правно упитне, јер се поставља питање да ли она искорачује из својих овлашћења, а друга ствар је природа и усклађеност фискалне и монетарне политике, где је у неким чланицама један део одлучивања остао на нивоу земље.

„То значи да сте увек мало хроми. Кад дође корона, онда се ти недостаци показују као врло велики. Такође, под плаштом короне иде много тога, а ЕУ је изузетно осетљива због ниског прага толеранције грађана“, коментарише Павловић.

Прогнозе за Балкан

У осврту на прогнозе за Балкан, где Светска банка упозорава да прети сиромаштво за барем 400 хиљада људи, а ако криза потраје дуже

и за чак 950, др Стеван Рапаић са Института за политичке студије каже да оцене оних који кажу да су следеће две године изгубљене за светску привреду свакако важе за Балкан, а сматра да читав регион има погрешан приступ заснован на директним страним инвестицијама.

То показује, по његовој оцени, и чињеница да криза сада погађа три највећа извозника у Србији, који су овде дошли кроз директне стране инвестиције. „ХБИС група“ у Смедереву је већ угасила једну пећ, „Фијат“ у Крагујевцу и „Тигар“ у Пироту су део аутомобилског кластера који је у целом свету у проблему, каже Рапаић.

Грубишић с друге стране указује да Србија мора да привлачи стране инвестиције због неравнотеже платног биланса, што је додатно неопходно због пада дознака из иностранства, те да зато треба бити додатно опрезан.

„Маневарски простор је сужен, поготово због екстерног дефицита који је горући проблем Србије у последњих неколико деценија“, упозорава економиста.

По мишљењу Павловића, криза ће задати ударац и нашим девизним резервама, јер изостанак страних инвестиција и мање пара од наших људи из иностранства су огромне ставке за Србију, свака три милијарде и више, због чега је неопходно стратешко размишљање.

Рекордне девизне резерве штите стабилност динара

На питање хоће ли се, с обзиром на све изазове, наћи на удару и стабилност динара, Зоран Грубишић наводи да ће мањи прилив капитала из иностранства свакако у неком тренутку утицати на националну валуту.

„Оно што је добра вест, јесте да Народна банка Србије има довољно девизних резерви, купљено је и злато, што је златне резерве повећало на 15 одсто. Сада имамо и девизне резерве на рекордном нивоу, од преко 200 одсто у односу на количину новца у оптицају и покривених седам месеци увоза. Макроекономска стабилност постоји, а постоји и довољно муниције, жаргонски речено, да се у одређеним периодима интервенише да се сачува стабилност“, сматра Грубишић.

Разматрајући могуће додатне мере за заштиту привреде, Бранко Павловић истиче да читав свет улази у период који је историјски нов и да ће бити тешких ломова.

„Очекујем изузетно нестабилно политичко време. Невиђен је степен нестабилности, а улази се у глобални клинч огромних размера. Поуздано знамо једино да ко се буде ослањао на снагу сопствене државе, тај ће имати веће шансе“, саветује Павловић.

„Ово је време преживљавања. Мора се много пажљивије управљати трошковима, а и држава мора да помогне и то селективним мерама. Немамо више простора као у првом таласу да помажемо свима, него циљано само одређеним секторима“, наводи Грубишић.

Заштитити српског сељака

Према речима Рапаића, не може се очекивати да држава има магични штапић и да ће имати довољно новца да помогне свима којима је помоћ неопходна. Међутим, треба да штити стратешке секторе привреде и да и даље помаже малим и средњим предузећима, а не треба заборавити ни пољопривреднике.

„Дефинитивно треба заштитити српског сељака и српску земљу која се не сме продавати, нарочито не странцима“, додаје Рапаић.

„Они који су угрожени, сасвим сигурно сами не могу да нађу решење. Неки ће бити предузимљивији, али генерално неће моћи без помоћи државе. А јесте тачно да морамо да се психолошки припремимо за врло тешка времена, али то неће ићи ако људи не виде неку перспективу. Мора неки велики значајан циљ да се понуди да бисмо издржали. Рецимо, за почетак, циљ да постигнемо такве резултате у борби против епидемије да деца од првог септембра крену нормално у школу“, каже Бранко Павловић на крају разговора за Спутњик.

Прочитајте и:

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала