Србија тугује за жртвама, Хрватска слави злочин: Како ће бити обележена годишњица „Олује“

© AFP 2023 / STR Паљење свећа настрадалим у олуји
Паљење свећа настрадалим у олуји - Sputnik Србија
Пратите нас
Годишњицу хрватске војно-полицијске акције „Олуја“, током које је из Хрватске протерано између 200.000 и 250.000 Срба, а нешто мање од 2.000 убијено или нестало, Хрватска ће у среду, 5. августа, обележити у Книну, док ће дан раније тај највећи егзодус једног народа од Другог светског рата у Србији бити обележен као Дан сећања.

Дан сећања ће ове године бити обележен у Сремској Рачи, у присуству председника и премијерке Србије Александра Вучића и Ане Брнабић, пише Танјуг.

Грађани на обележавању Дана сећања на  протеране Србе у акцији Хрватске Олуја - Sputnik Србија
Срби на прослави „Олује“: Гест под снажним психолошким притиском у борби за голи опстанак

Војно-полицијска акција „Олуја“ трајала је од 4. до 7. августа 1995. године током које су хрватске снаге од српског становништва очистиле територију Баније, Лике, Кордуна и Северне Далмације, односно тадашње Републике Српске Крајине.

Нешто мање од 2.000 Срба је у тој акцији убијено или нестало, док је између најмање 200.000 и највише 250.000 њих уточиште нашло Србији и Републици Српској.

Обележавање ове годишњице у Хрватској планирано је у Книну у складу са епидемиолошком ситуацијом због пандемије вируса корона, са знатно мање људи и уз цео државни врх са свим потпредседницима и министрима у хрватској влади.

Само обележавање у Книну, који је већ спреман за дочек највиших званичника и грађана, пало је ове године у сенку полемике, у Хрватској и Србији, због одлуке да у Книн иде потпредседник хрватске владе из Самосталне демократске српске странке (СДСС) Борис Милошевић.

Српске избеглице после хрватске акције Олуја - Sputnik Србија
Она је дете „Олује“: Потресна прича српске посланице у Сабору. После аплауза добила бруталан одговор

Ово неће бити први пут да један представник Срба присуствује обележавању „Олује“, рекао је раније данас председник СДСС Милорад Пуповац, који је појаснио да је први пут присуство представника Срба у Хрватској на обележавању „Олује“ договарано с, како је казао, јасним циљевима да се направи велики искорак од растерећења хрватског друштва од ратне прошлости и ратног наслеђа.

Притом Пуповац није прецизирао са ким је договорено да Милошевић присуствује обележавању годишњице „Олује“.

Иначе, својевремено у Хагу су најпознатији хрватски генерал Анте Готовина и његов колега Младен Маркач били првостепено осуђени на вишегодишњице затворске казне за ратни злочин над Србима, да би у другостепеном поступку пресуда за обојицу била преиначена у ослобађајућу.

По повратку из Хага у Хрватску, и Готовина и Маркач су дочекани као хероји.

Бивша председица Хрватске Колинда Грабар Китаровић је за војно-полицијску акцију „Олуја“ говорила да је она била „чиста као суза“, а премијер Андреј Пленковић је током сваког боравка у Книну поручивао да је то била „легитимна војна акција која је за циљ имала ослобађање од великосрпског агресора“.

Облежавање Олује у Книну - Sputnik Србија
Све док бројимо жртве, не можемо да славимо Олују /видео/

Ове године у Книну на обележавању „Олује“ ће први пут након неколико година бити присутан и Зоран Милановић, сада као председник Хрватске.

Током његовог премијерског мандата, наиме, Милановић је два пута био у Книну и оба пута су његово обраћање извиждали припадници ХДЗ-а, ХОС-а, односно бранитеља.

Део ХОС-оваца је за годишњицу „Олује“ припремио и посебне црне мајице са разним амблемима и обавезним грбом у оквиру којег је и усташки поклич „за дом спремни“.

Милановиић је раније ове године демонстративно напустио обележавање годишњице војно-полицијске акције „Бљесак“ 1995. у Окучанима због појављивања ХОС-оваца у мајицама са тим истим усташким покличом.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала