Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Лукашенко је добар Бриселу само када је против Путина

© Sputnik / Сергей Мамонтов / Уђи у фото-галеријуВладимир Путин и Александар Лукашенко
Владимир Путин и Александар Лукашенко - Sputnik Србија
Пратите нас
Претње санкцијама Белорусији и критике које су уследиле из Брисела како на рачун минулих председничких избора, тако и на рачун поступака полиције током протеста у тој земљи, говоре да је председник Александар Лукашенко, по свој прилици, Бриселу добар само када се окрене против Путина.

Овако саговорници Спутњика виде поруке којима Европска унија засипа власти у Минску након победе Лукашенка на председничким изборима и протеста који су уследили у белоруским градовима, попут саопштења шефа дипломатије ЕУ Жозепа Бореља, у којем је наведено да ће ЕУ темељно преиспитати односе са Белорусијом, јер „без прогреса у Белорусији по питању људских права и владавине права односи Брисела и Минска могу да се погоршају“.

Лукашенко је добар Бриселу само када је против Путина

Како оцењује историчар Драгомир Анђелковић, Европска унија и западне силе се према људским правима односе крајње инструментализовано. Демократија и људска права су, наводи, категорије које се оцењују геополитички, што најбоље можемо да видимо из њиховог става према Јосипу Брозу Титу.

„Од диктатора који је одговоран за десетине хиљада ликвидација, који је имао масовне системе терора над политичким неистомишљеницима, Тито је преко ноћи прихваћен као пријатељ у тренутку када се окренуо против Совјетског Савеза, односно против Москве. Иста матрица и данас важи и то покушавају да ураде Лукашенку. Њему су више пута наговештавали да од такозваног ’последњег диктатора Европе‘ може преко ноћи да постане ’добар момак‘, само ако се окрене од Москве. Али, без обзира на све његове цик-цак потезе и несугласице с Москвом, Лукашенко је ипак лојалан партнер Русије и човек који је свестан да белоруски идентитет има јаку руску компоненту. Зато и јесте стигматизован и после повремених отопљавања са Бриселом, на њега се оспу стреле и крене велика офанзива, јер покушаји да се окрене против Русије не дају резултате“, сматра Анђелковић.

Белорусија је ЕУ потребна колико и Украјина

Председник Белорусије Александар Лукашенко - Sputnik Србија
Лукашенко поручио после нереда: Мајдана у Белорусији неће бити, ма колико то неко желео

Душан Пророковић са Факултета за дипломатију и безбедност однос Брисела према Белорусији сагледава у светлу чињенице да свако има своје интересе и руководи се сопственом геополитиком.

„Белорусија је Европској унији потребна у оном контексту у којем јој је потребна и Украјина — да би се амортизовало или спречило ширење руског утицаја ка централној Европи. Даље од тога они не гледају. На том нивоу слања порука или током билатералних сусрета истиче се како је Белорусија равноправан партнер, али суштински ту никакве равноправности нема. Они се руководе својим циљевима, дугорочним интересима и сопственом геополитиком и само им због тога Белорусија треба, као уосталом и друге земље источне Европе“, примећује Пророковић.

Зато и није изненађен реакцијом Европске уније, без обзира на то што је ЕУ укинула део санкција Белорусији, дала јој бројна обећања, а сам Лукашенко је имао значајну улогу у решавању украјинске кризе. Он објашњава да се став Европске уније не кристалише према претходној улози председника Лукашенка у украјинским преговорима, већ према неким текућим околностима и њиховим проценама.

„Лукашенко је током предизборне кампање назначио потребу Белорусије да води једну мултивекторску спољну политику. Мислим да је на тај начин желео да отвори одређене кредитне линије према Бриселу и да се не задужује само у Евроазијском економском савезу, него и код западних финансијских институција. Ово му је порука да таква могућност има одређену цену, а та цена је не само да се избори спроводе на начин и по стандардима Европске уније, него и да се отвори белоруски политички систем за све оно што смо гледали у источној Европи претходних деценија. Дакле, за већи утицај невладиног сектора, за доношење одређених стратегија које ће бити у складу са циљевима ЕУ, све оно на шта Александар Лукашенко до сада није био спреман, јер би такав политички приступ пре или касније водио десуверенизацији земље“, указује Пророковић и додаје да се, гледано из шире перспективе, овакав потез Брисела могао очекивати чак и да су избори прошли у најбољем могућем реду.

Лукашенко диктатор, а Ђукановић пријатељ Брисела

Драгомир Анђелковић прави паралелу и са дешавањима на Балкану и каже да се много тога може закључити по односу Брисела према Александру Лукашенку са једне стране и Милу Ђукановићу са друге.

Пребројавање гласова на председничким изборима у Белорусији - Sputnik Србија
Белоруски председнички кандидати за поништавање резултата избора

„Док је Мило Ђукановић уистину прави диктатор, човек који терорише велики део становништва и који је опљачкао своју земљу, он се ипак прихвата као пријатељ, а Лукашенко који је много урадио за економски препород Белорусије, без обзира на одређене демократске мањкавости, категорише се као непријатељ и диктатор. Али и њему се даје шанса, макар жуто светло, само кад би се окренуо од Русије. Када виде да се то не дешава, онда је поново стигматизован“, каже Анђелковић.

Он нема дилему да ће се притисци на Лукашенка наставити.

„Ти притисци Запада трају откако је дошао на власт. Повремено попусте, али се неминовно наставе. Можемо очекивати све ово што смо виђали у претходних двадесетак година — оптужбе за све и свашта, али исто тако и покушаје да се те оптужбе анулирају само ако он у неком тренутку покаже спремност да сарађује више са Западом и да се одмакне од Русије. Али, мислим да на крају крајева Лукашенко то ипак неће учинити. Чак и када би то учинио, врло брзо би био ’отписан‘ од стране Запада, баш као што ће то бити и Ђукановић“, закључује Анђелковић за Спутњик.

Подсетимо, у ноћи 9. августа у многим белоруским градовима су почели непријављени масовни протести. Демонстранти су у центру Минска поставили барикаде од контејнера за смеће. Полиција је против њих користила сузавац, водене топове и светлеће гранате и потиснула их из центра града. Након опозиционог скупа приведено је 3.000 људи, повређено је њих око 100, а погинулих није било. ЕУ је осудила потезе полиције у сузбијању демонстрација и окарактерисала их као полицијску бруталност.

Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала