Има ли Ангела Меркел последњег кеца у рукаву – круну једне велике политичке каријере

© Markus SchreiberНемачка канцеларка Ангела Меркел
Немачка канцеларка Ангела Меркел - Sputnik Србија
Пратите нас
Савезни избори у Немачкој одржаће се у јесен 2021. године, што значи да актуелна канцеларка, коју неки зову и Гвоздена Енџи, улази у последњу годину своје владавине. И док Европу и свет потреса пандемија коронавируса и све већи страх од велике економске кризе, питање је - има ли Ангела Меркел кеца у рукаву који би био круна њеног мандата.

Како за Спутњик каже Ненад Радичевић, дописник РТС-а из Немачке, канцеларки која влада већ пуних петнаест година увек су замерали да није имала довољно својих идеја које је желела да реализује, већ да је увек била такозвани „кризни менаџер“ који је решавао проблем тек када се појави.

Има ли Ангела кеца у рукаву

„Говорили су да је увек била тактична и чекала да сви кажу шта имају пре него што би изнела своје мишљење. У том смислу она није била лидер, неко ко води, већ „кризни менаџмент“. Са друге стране, оно што ће Немци сасвим сигурно памтити је управо тај њен стил који им се итекако допадао, стил смиреног, сталоженог, али и проактивног лидера онда када је потребно. Примера ради, у доба кризе са мигрантима она је била у стању да пошаље своје најближе сараднике у Анкару да са турским председником Ердоганом договоре европски споразум о избеглицама“, каже Радичевић.

Кризни тренуци су наступили и сада, а Меркелова је добро схватила да ће се, уколико не спаси Италију и Шпанију, тржиште Европске уније урушити, а самим тим ће се урушити најважније тржиште за немачку индустрију.

„Уколико Ангела Меркел изгура до краја ову обимну „корона помоћ“ на европском нивоу и успе да убеди, пре свега, оне такозване штедљивије чланице попут Аустрије, Шведске и Холандије да се пуним срцем ангажују на спасавању целе ЕУ од последица кризе коју је изазвала пандемија, то ће можда бити њен највећи залог. Економска криза утицала је на то да разједињеност Уније буде већа него икада, а немачка канцеларка је међу првим кренула да помиње привремено одбацивање политике штедње и много веће учешће новца немачких пореских обвезника у спасавању, пре свега, Италије и Шпаније. Дакле, уколико њени потези допринесу спасавању европског пројекта, то ће бити њена најзначајнија заоставштина за ових петнаест, а претпостављам и пуних шеснаест година на власти“, уверен је Радичевић.

Заоставштина „Гвоздене Енџи“

Део њене заоставштине, наставља наш саговорник, је енергетска транзиција у Немачкој, односно прелазак на зелену енергију.

„Овај потез, који је повукла још у првим годинама мандата, прилично је испразнио новчанике Немаца јер је струја у тој земљи међу најскупљим у Европи. Три пута је, рецимо, скупља у односу на Србију, управо због тих разних такси којима се финансира прелазак на индустрију ветра, соларну енергију... То је једна од великих ствари која је Немачку променила, а ту је наравно и чињеница да је Меркелова своју партију, Хришћанско-демократску унију и њену политику гурнула у центар и у значајној мери прихватила многе социјалдемократске идеје. Тако је дошло до признавања хомосексуалних бракова, иако је она лично у Бундестагу гласала против. Међу заоставштинама канцеларке су и увођење минималне зараде у Немачкој и бројне друге социјалдемократске политике“, објашњава наш саговорник.

Потенцијални наследник канцеларке

Како наводи, баварски премијер Маркус Зедер је неко ко покушава да буде достојан наследник Ангеле Меркел на месту канцелара који се бира након савезних избора и конституисања немачког парламента наредне године.

„Плашим се да тај процес неће бити  лак и да ће избор кандидата за канцелара испред демохришћанског блока бити жучан, те да ће тренутна популарност коју је демохришћанима вратила управо Ангела Меркел бити урушена пред изборе. Мислим да ћемо можда поново доћи у ситуацију да се Немачкој смеши канцелар из редова партије Зелених, што је некада било апсолутно немогуће. Али, долазак короне је доста тога променио“, каже искусни новинар.

На питање шта би такав сценарио значио Радичевић каже да би то био велики преокрет и вероватна промена извесних политика.

„Дошло би до великих промена на унутрашњем плану, пре свега када је реч о еколошкој политици, али верујем да би акценат на немачкој економији и спољној политици у будућности био мање-више исти“, сматра Радичевић.

Које су шансе за кандидата СПД-а

И док демохришћани још вагају, Социјалдемократска партија Немачке (СПД) изашла је са својим кандидатом – вицеканцеларом и актуелним министром финансија Олафом Шолцом за којег кажу да је био „главни ватрогасац“ током корона-кризе. Он је одговоран за пакете помоћи вредне милијарде евра и кредите који би привреди и грађанима требало да помогну да преброде кризу.

Ненад Радичевић међутим сматра да су његове шансе врло мале и подсећа да ни један од досадашњих кандидата СПД-а, ни Шулц, ни Штајнмајер нити Штајнбрик није успео да постане канцелар.

„Та партија је протеклих година у „слободном паду“ када је реч о популарности међу бирачима, а на неки начин су увек били и у сенци Ангеле Меркел. Све политике које су они предлагали и које је заправо немачка влада усвојила били су поени који су се придавали канцеларки, а не њима, и из тог проблема они не могу да изађу ни дан данас. Олаф Шолц се јесте показао као умерени политичар у којег очигледно, од како је преузео министарство финансија, многи Немци имају поверења. Тим пре што је функцију преузео после чувеног Волфганга Шојблеа који је био познат по политици штедње што се многим Немцима допадало. У том смислу он јесте оправдао очекивања, али је питање да ли је то довољно“, објашњава Радичевић.

Како додаје, Саскија Ескенс и Норберт Валтер-Борјанс, двојац који води СПД, политичари су који, насупрот Шолцу, припадају више нешто левљем крилу у оквиру социјалдемократа, па многи већ прогнозирају да ће ова партија поново да доживи дебакл јер ће им ово бити четврти пут да предлажу кандидата који је више „центар“ и више је наклоњен чак и неким неолибералним политикама него што би се очекивало од  једног социјалдемократе.

„СПД се, са друге стране, узда у могућност да можда формира коалицију са Левицом и Зеленима, али како сада стоје бројке, односно испитивања јавног мњења, тешко је замисливо да на тај начин могу да пребаце 50 одсто чланова Бундестага.  Али, у сваком случају рано је са сигурношћу нешто прогонозирати јер до савезних избора има још времена, а видимо и да у овој ситуацији са короном ништа није извесно“, закључује Ненад Радичевић за Спутњик.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала