Занимљива математика: Сваки четрнаести човек који је икада постојао – данас је жив

© AP Photo / Gunnar RathbunЦрни петак - гужва у шопинг молу
Црни петак - гужва у шопинг молу - Sputnik Србија
Пратите нас
Данас на нашој планети живи 7,98 милијарди људи. Никад раније у историји није тако много припадника врсте Хомо сапиенс ходало Земљом, нити је имало тако дуг животни век. Данашња популација, заправо, представља чак седам одсто свих људи који су икада живели.

Процењује се, наиме, да је од првих припадника наше врсте, пре 50.000 година, па све до 2018. године на планети Земљи укупно живело око 108,8 милијарди људи. То значи да је сваки четрнаести човек који је икада постојао данас жив.

Како се дошло до ове процене?

Бројност људи очигледно убрзано расте, али се брзина демографског раста мењала са епохама – са климом, епидемијама, ратовима. Поуздани подаци о томе нису познати, тако да се овакав задатак не може недвосмислено решити. Но, процена о броју људи који су икада живели се ипак може направити, али уз две претходне претпоставке – колико дуго наша врста постоји и колика је просечна величина људске популације била у неком периоду. На основу тога, уз мало рачуна, добије се да је на Земљи живело 108.470.690.115 људи.

Ову, најпознатију процену ове врсте направила је организација „Популјшн референс биро“ (ПРБ) из Вашингтона у САД, уз ограду да је таква процена „пола наука, а пола уметност“. ПРБ је први сличан прорачун направио још 1995. године, да би, услед великог интересовања, процену унапредили прво 2002. а потом и 2011. године.

Прва претпоставка је везана за то колико дуго постоји Хомо сапиенс. На основу доступних палеонтолошких и генетичких налаза, ПРБ је рачунао с тим да наша врста постоји од пре 50.000 година. То не значи да људи можда нису постојали и раније, али судећи према свим хипотезама, нема сумње да нису настали касније.

Преци човека, различите врсте рода Хомо постоје већ неколико милиона година, неке су живеле и паралелно са људима, а неки новији налази првих људи су датирани и на пре 150.000 година. Међутим, бројност првих људи је тако мала да заправо та разлика у односу на пре 50.000 година не утиче значајно на укупан резултат.

Историјски и археолошки налази указују на то да се око 8.000 година пре нове ере, с почетком пољопривредне револуције, припитомљавања првих житарица и животиња, људска популација размножила и да је на планети живело око 5 милиона људи. Сматра се да је у овој епохи смртност новорођенчади била 500 на 1000 рођених, због чега је популација расла видно брже, али и даље изузетно споро.

На почетку наше ере, у зениту Римске империје, на свету је највероватније живело око 300 милиона људи (око 45 милиона у самом Римском царству), док је око 1.650. године, уочи новог века, на свету било не много више од 500 милиона људи, а тако мали прираштај је последица страшних епидемија током средњег века. Међутим, с развојем медицине, услова живота и технологијом, људска бројност убрзано расте.

Број људи ће тако стићи до прве милијарде средином 19. века, усред индустријске револуције, а 150 година касније до свих седам милијарди људи. Уз претпоставку да је број рођених на 1.000 људи постепено опадао са свим овим епохама и уз још мало статистике, израчунато је да је на свету укупно живело 108,8 милијарди људи, преноси хрватски портал „Директно“.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала