Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Научници: Земља пролази кроз остатке древне свемирске експлозије

© Фото : НАСАСупернова
Супернова - Sputnik Србија
Пратите нас
Налази радиоактивне прашине дубоко испод површине океана сугеришу да се Земља креће кроз масиван облак честица и плина настао након снажне експлозије звезде.

У последњих 33.000 година свемир континуирано засипа Земљу ретким изотопом гвожђа који настаје у суперновама. Ово није први пут да је изотоп гвожђа-60 нађен на нашој планети што доприноси све већем броју доказа да се Земља већ неко време креће кроз међузвездани облак прашине који је вероватно настао након супернове која се догодила пре више милиона година.

Нуклеарни физичар Антон Валнер с Аустралијског националног универзитета је пре неког времена датирао наслаге тог изотопа у морском дну на пре 2,6 милиона и 6 милиона година, што сугерише да је у том периоду на Земљу падала прашина супернове. Међутим сада су нађени докази да је гвожђе-60 пало на нашу планету у задњих 20 година, пише „Сајнс Алерт“.

Пронађен у антарктичком снегу

Супернова СН 1994Д - Sputnik Србија
Супернова је можда узроковала помор на Земљи. Шта ако експлодира Бетелгез?

Пре неколико година научници су објавили да је у свемирском простору око земље откривено гвожђе-60, а сада је Валнер пронашао тај изотоп у пет узорака узетих с морских дубина, с тиме да су неки били стари и 33.000 година. Открио је да је количина гвожђа-60 у узорцима била прилично једнака током целог временског раздобља.

Међутим, постоји један проблем. Наша планета се тренутно креће кроз подручје која се назива Локални међузвездани облак, а који се састоји од плина, прашине и плазме. Ако је овај облак настао након експлозија звезда, односно супернова, онда је разумно очекивати ​​да на Земљу већ неко време пада прашина са гвожђем-60, што је доказивао и Валнер.

Али ако је Локални међузвездани облак заиста извор гвожђа-60, његов ниво је требала нагло да порасте када је Сунчев систем ушао у облак, што се догодило у задњих 33.000 година. Најстарији узорак с овим изотопом је у том случају требао имати најмање ниво гвожђа-60 - што није био случај.

Древна супернова

Стручњаци сматрају да је могуће да Локални међузвездани облак и прашина супернове нису јединствена структура већ да су се појавили у исто време, односно да су остаци супернове која се догодила пре више милиона година остали у неким деловима међузвезданог облака.

„Нека недавна истраживања сугеришу да би се гвожђе-60 заробљено у честицама прашине могло кретати ​​у међузвезданом медију. То би значило да овај изотоп можда долази из још старијих супернова и да ми хватамо неку врсту њихових јека“, рекао је Валнер.

Стручњаци верују да ћемо доћи до одговора ако потражимо још узорака са гвожђа 60, поготово оних који су стари између 40.000 година и око милион година. У том случају, ако се ниво гвожђа-60 повећава са старошћу узорка, то би значило да изотоп долази од древне супернове, преноси портал „Индекс“.

С друге стране, већи ниво изотопа у новијим узорцима показале би да је извор гвожђа-60 Локални међузвездани облак.

Прочитајте још:

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала