Тада су ухапшени Уругвајац и Србин, а неколико месеци после заплене дроге, српска али и светска јавност сазнале су да је власник заплењеног кокаина Пљевљак Дарко Шарић, човек који је у то време добро разрадио свој легални бизнис у Србији.
Шарић коме се још увек суди пред српским Специјалним судом за организовани криминал, данас се налази на петом месту најбогатијих нарко-босова у свету, а вредност његове имовине процењена је на 27 милијарди евра, пренео је Телеграф.
И после Шарића, „падали“ су бројни српско-црногорски „дистрибутери“ кокаина широм света. Тако је, на пример, крајем јуна 2015. шпанска полиција запленила 3,5 тона кокаина и 9,3 милиона евра у оквиру акције разбијања међународне мреже кријумчара дроге „Винету”, а међу кријумчарима су били и држављани Србије, бивши припадници војске.
Од пљачкаша златара до петог најбогатијег мафијаша у свету и „Тита“
Месец дана раније, заплењена је 1,1 тона кокаина, на јахти „Амстердамер“, у шпанским територијалним водама, а у специјално прављеним бункерима пронађена је дрога, која је превожена из Јужне Америке у западну Европу. Ухапшене су три особе, два Хрвата и један Србин, пренеле су Новости.
Прошле године, светски медији су писали о Србину са надимком „Тито“, вођом перуанског нарко-картела који је постао „кључни играч за међународни транспорт кокаина“ и значајнији од Ел Чапа. О мистериозном „Титу“ се знало само да се некада бавио боксом и да има између 45 и 50 година.
Божидар Спасић, бивши високи функционер југословенске Службе државне безбедности каже за Спутњик да је још почетком осамдесетих година југословенска мафија у којој су предњачили Црногорци, Срби и Босанци, почела на територији Немачке да преузима одређене послове, чак и од италијанске мафије.
Тада су, додаје Спасић, са крађа аутомобила, проституције, трговине људима и обијања златара југословенски мафијаши почели да се усмеравају на шверц дрога.
Од телохранитеља и Ескобарових „мула“ до „самосталних привредника“
Већ деведесетих година имали смо случајеве да су поједини припадници српског подземља ишли код Ескобара да са њим уговарају послове, истиче Спасић.
То су били почеци, али је већ средином деведесетих и око 2000. године део српских мафијаша, који су овде запали у велике проблеме, преселили се у Латинску Америку, најпре у Колумбију где су већ имали „отворена врата“ и Венецуелу, а сад их има и у другим земљама, додаје он.
„Они су се ту, пре свега, појављивали као 'муле' – преносиоци дроге, али су испочетка били телохранитељи, с обзиром да је латиноамеричка мафија имала убице, али не и телохранитеље. Радили су за новац а током времена су им њихови босови давали одређене количине дроге и тако је српско-црногорско подземље почело да поседује одређене количине дроге које је слободно могло да пребацује у Европу“, каже наш саговорник.
Испочетка су то били „ситни дилери који су авионом пребацивали по кило – два кокаина“, да би убрзо установили да бројни бродови плове ка црногорским и хрватским лукама и тако је настао тај српско-црногорски клан који је почео масовно да увози кокаин на европско тло, додаје Спасић.
Освајање Европе и Америке
Од тог почетног стадијума, кога Спасић назива курирским, наши мафијаши су постали прво велики увозници, а после и велики дистрибутери. Иако су до сада „пали“ велики нарко-босови попут Дарка Шарића, има још наших људи који се на велико баве увозом дроге, упозорава он.
„Оно што је интересантно, од почетних лука у којима су радили, попут црногорског Бара, они су се пребацили на шпанске и луке у Италији. Тако да бих рекао да су то били неки пионирски радови после којих је српско-црногорска мафија доспела у сам врх дистрибуције дроге са подручја Латинске Америке“, истиче Спасић.
А осим Европе, српско-црногорска мафија почела је да осваја и тржиште кокаина САД о чему сведочи случај Златка Мандарића из Београда и Бојана Томчића из Бачке Паланке који су прошле године ухапшени у САД као „чланови организоване групе која је отворила нови канал за шверц наркотика“.
Они су су са Кинезима, Канађанима, Мексиканцима и Суданцима организовали мрежу за набављање кокаина, хероина и екстазија, а затим дрогу дистрибуирали по Калифорнији, Канади и Аустралији. Мандарић и Томчић осумњичени су да су радећи као возачи камиона дрогу пребацивали из државе у државу, пренели су тад српски медији.
Предност Срба – не личе на Латиноамериканце
Према Спасићевим речима, до улазска српско-црногорске мафије на америчко тржиште дошло је због тога што су у САД препознатљиве физиономије Латиноамериканаца и зато су наше земљаке велики нарко-босови из почетка ангажовали као преносиоце кокаина који би брзим чамцима или камионима преносили дрогу до Флориде.
„Истом методологијом, они су почели да добијају одређене количине дроге за сопствени бизнис јер се великим картелима више исплати да им дају робу него новац. Почели су да дистрибуирају дрогу у САД и зато су предмет истраге Америчке агенције за борбу против наркотика (ДЕА) која је била главни оператер у откривању, рецимо, Шарића и његове групе“, закључио је Спасић.
А да нису југословенски шверцери дрога „на велико“ заборавили да развију „бизнис“ и у родном крају, показује случај из јуна ове године кад је колумбијска полиција запленила товар од пет тона кокаина намењеног за транспорт у Србију.
Дрога је наводно припадала шкаљарском и панчевачком клану а пакована је у пакетима са „потписом“ једног од најбољих фудбалера света – Кристијана Роналда и познате модне марке „Картије“, што су симболи „гаранције квалитета“ нарко-босова.
Међутим, најстрашније од свега је што најчешћи мотив таласа мафијашких убистава који је у последњих неколико година запљуснуо Србију и Црну Гору управо нерашчишћени рачуни око продаје наркотика.
Прочитајте још:
