Овако посету српског члана Председништва БиХ Милорада Додика коментарише историчар Чедомир Антић. Јако је добро што је Додиковом посетом успостављена веза са хрватским руководством, сматра он, јер су и Србија, и Српска претходних деценија настојале да остваре споразум са Загребом, који би имао за циљ очување важећих међународних споразума и устава БиХ.
Срби и Хрвати у БиХ – сарадња на рационалним основама
За то време, из Хрватске су долазили разни импулси, а врло често се догађало да мржња према Србима буде толико јака да су њено упражњавање хрватски лидери плаћали кршењем права Хрвата у БиХ.
Антић наглашава усаглашену поруку да обе стране стоје иза оригиналног Дејтонског споразума, као и изјаву председника Зорана Милановића да је Хрватска заинтересована да Хрвати у БиХ имају једнака политичка права са осталима.
„Време је да се реши питање избора чланова Председништва, пошто је очигледна тежња Бошњака да бирају своје Србе и своје Хрвате, а сами нису дозвољавали да неко њих представља на тај начин. Ми у Србији имамо три аутентична представника бошњачког становништва, што у влади, што у парламенту. Зашто то не би могли и Срби и Хрвати у БиХ, којих тамо има 51 одсто“, пита се Антић.
Иако је мишљења да негативне идентификације коју хрватски национализам има када је реч о Србији никада неће бити довољно потиснут, наш саговорник верује да ће се српско-хрватски антагонизам смањити и да ће два народа у БиХ моћи да сарађују на рационалним основама.
Хрватска неће да сарађује са Комшићем
Изазвавши буру негодовања бошњачких политичара и пре него што се догодила, посета Милорада Додика Загребу показује заоштравање односа између Бошњака са једне и Срба и Хрвата са друге стране. Истовремено српско-хрватски односи побољшавају се, не само у БиХ, каже Милан Ситарски, аналитичар Института за друштвено-политичка истраживања из Мостара.
Бошњачки лидери, додаје он, нервозно реагују на сваку назнаку продубљивања српско-хрватске сарадње, иако су је сами изазвали својим хегемонистичким тежњама. Након обележавања годишњице „Олује“, као да и Хрвати, и Срби излазе из „опсесије ратним збивањима као главне детерминанте међусобних односа“, каже Ситарски:
„И сада, као круна тог побољшања хрватско-српских односа, и у БиХ, и у самој Хрватској, на жалост не толико и на релацији Београд-Загреб, дошла је посета господина Додика. То је такође још један индикатор да је Хрватска, која се после последњих избора прилично стабилизовала, коначно, изгледа донела стратешку одлуку да се озбиљније позабави питањем легитимног представљања конститутивних народа, конкретно Хрвата, али то значи и свих осталих, у БиХ“.
У прилог овој тези делује и објашњење званичног Загреба због чега је Додик дошао у посету Хрватској, а да она није координисана са целокупним Председништвом БиХ – одговор је гласио да је Додик политички представник Срба, а да је у посету позван и Џаферовић, као недвосмислено легитимни представник Бошњака, објашњава Ситарски.
„То расветљава дилему зашто није позван и зашто неће бити позван и Жељко Комшић, пошто он Хрвате представља формално, али их у суштини не представља. И то је један од разлога зашто Загреб избегава сарадњу са оваквим Председништвом БиХ. Сада се, дакле, овом Додиковом посетом и отвореношћу Хрватске да сарађује и да се консултује са Џаферовићем хрватска политика коначно, јасно и недвосмислено ставља до знања домаћој, европској и светској јавности да подржава концепт легитимног представљања конститутивних народа у БиХ“, констатује он.
Додикова посета, према речима Милоша Шолаје, професора на Факултету политичких наука из Бањалуке, указује на нефункционалност босанскохерцеговачких институција.
„У овом случају, Додик, као национални лидер, иде и разговара са другим субјектима, односно актерима међународних односа. Има много питања, која очигледно не могу да се решавају коришћењем институција међународно признатих држава и покушава се директно комуницирати“, наглашава Шолаја.
Додик се у Загребу састао са председником Зораном Милановићем и премијером Андрејом Пленковићем, а како је изјавио, теме су биле јачање привредне сарадње, али и проблеми у спровођењу Дејтонског споразума, као и о положају и правима три конститутивна народа – Хрвата, Срба и Бошњака".
Прочитајте још:
- Хрватски званичници: Државни удар Изетбеговића у БиХ
- Додик покреће питање виталног интереса због Косова
- Милановић: Комшић паразитира на хрватским бирачима
