Отишла Исидора Жебељан, остало дело вредно за три живота

© Фото : Спутњику уступиле „Новости“Исидора Жебељан
Исидора Жебељан - Sputnik Србија
Пратите нас
Оставила је музички опус који стаје не у један, већ у три живота. На нашу жалост, отишла је сувише рано, а могла је још толико тога да уради, каже на вест о одласку Исидоре Жебељан композиторка Ивана Стефановић.

Опус вредан три живота

Вест да је опус Исидоре Жебељан, вредан три живота, трајно заустављен и изненада заокружен, у јавности је дочекана уз шок и неверицу. Најмлађи члан Српске академије наука и уметности, жена која је славу савремене композиције проносила светом, тиха и дискретна Исидора Жебељан напустила нас је само два дана после свог 53 рођендана.

„Исидора је била важан, храбар уметник. Стално је корачала напред, као сви храбри људи“, подсећа Ивана Стефановић.

Добитница бројних награда у земљи и иностранству, Исидора је по логици успеха и дара представљала јединствено заштитно лице сваке приче о српској композицији и њеном статусу у свету.

© Фото : YT/Gregoriani ZupanyИсидора Жебељан
Отишла Исидора Жебељан, остало дело вредно за три живота - Sputnik Србија
Исидора Жебељан

Прва српска опера која је покорила свет

Опера „Зора Д“ донела јој је светску славу и била прва српска опера која је светску премијеру имала у иностранству. То је и прво музичко дело које је, после 1935, постављено на сцени ван граница Србије. Од тада, Исидора је непрекидно добијала поруџбине од значајних институција у Србији и свету.

За композиторку Ивану Стефановић, Исидора је једна од оних особа која је важнија од нашег памћења. Она посебно истиче оперу „Зора Д“ којој се, како каже, увек с разлогом враћа.

„Имала сам срећу да, као уметнички директор БЕМУС фестивала, представим ово дело београдској публици. Не само опером и комплексним делима, већ и са малим композицијама Исидора је показивала да је била велики радник и да је своју музику стварала беспоштедно - рударски. Неизмерно жалим за свим оним дивним стварима које ова наша талентована уметница неће написати.“

Музика за „Проклету авлију“

Широких знања и интересовања, Исидора је радила музику инспирисану књижевношћу, али и ону намењену театру и филму. Сарађивала је са позоришним и филмским редитељима, попут Небојше Брадића, Дејана Мијача, Виде Огњеновић, Томија Јанежића, Мише Радивојевића и многих других. Компоновала је музику за четрдесет позоришних представа у свим значајним кућама у Србији, Норвешкој, Хрватској и Црној Гори. За музику за позориште три пута јој је додељена Стеријина награда.

Небојша Брадић, позоришни редитељ који је имао прилке да сарађује са Исидором на неколико позоришних представа, о раду са прослављеном композиторком каже:

„Исидорина музика давала је посебну димензију позоришту. Радећи са њом на представи ’Проклета авлија’ која ми је била изузетно важна, у Исидориној музици проналазио сам и покрет, и светлост, и све оне димензије коју музика, када је раде велики уметници, пружа“, истиче редитељ.

Њена музика није била примењена, то је ауторски одраз доживљаја целине једне представе, подсећа Брадић.

„Исидора је била аутентичан уметник, неко ко је имао свој свет. Тај свет је налазио своја оваплоћена у различитим жанровима. Због тога се о њеном опусу може говорити као о јединственом делу, којем је музика само једно од исходишта. Нема сумње да она припада великој уметности која говори и о прошлости, и о нашем времену, али и о будућности“, каже Небојша Брадић.
Студенти су је обожавали

Подсетивши се раних дана у којима је упознао, Зоран Ерић истиче прве Исидорине радове који су и тада указивали на њен таленат.

„Био сам колега њеног професора и референт за њен дипломски рад. И данас се најјасније сећам и најбоље познајем њене прве симфонијске композиције, у првом реду њен дипломски рад ’Пикарске сцене’ за симфонијски оркестар. Било је јасно да је пред нама раскошан дар“, сећа се Ерић.

О Исидорином педагошком раду, по Ерићевом мишљењу, најбоље говоре њени студенти који су је веома ценили, слушали и једноставно - волели.

„Памтићу је као једног од наших најистакнутијих композитора и као дивног колегу. Као особу која је увек била ту да помогне својим студентима. То што је лако успостављала контакте са младима је захваљујући њеној музици која им је била блиска“, закључује Ерић.

Музику Исидоре Жебељан изводе најзначајнији ансамбли данашњице, као што су Октет Берлинске филхармоније, Би-Би-Сијев симфонијски оркестар, Гетеборшки симфонијски оркестар, Бечки симфоничари, Бродски квартет и многи други.

Њене композиције се редовно изводе у читавој Европи, Израелу, на Далеком истоку, у Америци, Африци и Аустралији. Ауторски компакт дискови објављени су у Немачкој и Великој Британији.

Нека од најважнијих дела Исидоре Жебељан су: опере „Зора Д“, „Маратонци“, „Симон изабраник“, „Две главе и девојка“, „Наход Симон“; оркестарска дела: „Коњи Светог Марка“, „Зујте струне“, „Есценас пицарас“; концертна дела: „Игра дрвених штапова“ за хорну и гудаче, „Фрула и фламингоси“ за кларинет и оркестар, „Три чудне љубави“ за виолину и оркестар и циклус песама за глас и оркестар „Руковети“.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала