Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Како је Милутин провео 464 дана зазидан у пећини код Сврљига /видео/

CC0 / пиксабеј / Пећина
Пећина - Sputnik Србија
Пратите нас
Укупно 464 дана Милутин Вељковић био је зазидан у пећини Самар у сврљишком селу Копајкошара, поставивши Гинисов рекорд у боравку човека под земљом.

Поводом 50 година од његовог изласка, испред пећине Самар је обележен јубилеј тог догађаја, а приказан је и филм „Спелеонаут/Под каменим небом“ Соње Ђекић о његовом петнаестомесечном самовању у пећини, пишу Јужне вести.

Саму пећину, село, али и тада младог спелеолога Милутина Вељковића један подухват почетком седамдесетих година прославио је надалеко, а чак привукао и пажњу светске јавности.

Јуна 1969. године, тада 34-годишњи Милутин, спроводећи научни експеримент, непрекидно је, зазидан у пећини, боравио сам у њој укупно 464 дана, оборивши светски рекорд у боравку под земљом који је до тада, са 109 дана, држао Француз Анри Фиоут.

У свом подухвату успео је одржавајући радио-везу са селом, хранећи се из конзерви и двопецима и уз помоћ агрегата који је имао у пећини. Већина мештана и данас се сећа Милутиновог изласка из пећине где га је сачекало неколико хиљада људи.

Милутин је о свом боравку у пећини Самар издао и књигу „Под каменим небом“ базирану на дневнику који је водио током свог самовања, којим оживљава свакодневне послове (припремање кафе, прикупљање пећинске фауне…), али и драматична збивања каква су вађење сопственог зуба, чежња за женом, борба са поплавом и халуцинацијама и друге ствари.

Водена пећина - Sputnik Србија
Српску Водену пећину запљускује водопад од осам метара /видео/

За ову пећину и пећински систем Језава, и поред некадашње светске славе, данас се не зна пуно, осим међу спелеолозима и авантуристима.

Пећина Самар налази су у нетакнутој природи надомак Сврљига, на обронцима планине Калафат код села Копајкошара.

Пећину је формирала Копајска река и дуга је преко три километра. Понорница се улива на једном крају пећине, а излази на другом крају пећине, правећи водопад од око пет метара висине.

Главни канал пећине обилује вировима и каскадама, па се не препоручује самосталан обилазак пећине управо због бројних водених препрека и лавирината.

У овој пећини пронађена је до сада најбоље очувана у Србији лобања пећинског лава, али и остаци пећинског медведа и кабалоидног коња.

Прочитајте још:

Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала