Под којим условима Русија може да заустави крвопролиће у Нагорно-Карабаху

© Sputnik / Алексей Куденко / Уђи у фото-галеријуЗаједничке вежбе КСОР ОДКБ „Взасимодество 2019“
Заједничке вежбе КСОР ОДКБ „Взасимодество 2019“ - Sputnik Србија
Пратите насTelegramOdyssey
Увођење руских мировњака у Нагорно-Карабах једино је решење које би могло да доведе до заустављања крвопролића у тој зони, али је услов за то да се зараћене стране – Азербејџан и Јерменија – око тога сложе, каже за Спутњик руски војно-политички коментатор Константин Сивков.

Подсећајући да се у Јерменији налази 102. руска војна база и да Русија и Јерменија имају јединствен ПВО систем, јерменски премијер Никол Пашињан је изразио увереност да ће Москва, у случају да то буде потребно, пружити помоћ Јеревану у циљу осигуравања безбедности земље, тако што ће ангажовати своје оружане снаге. Као одговор на то, Кремљ је саопштио да је увођење руског мировног контингента у зону конфликта у Нагорно-Карабаху могуће само ако се са тим сложе обе стране у сукобу – Јерменија и Азербејџан. Међутим, експерти сумњају да ће Азербејџан на то пристати.

„У погледу решавања овог сукоба, увођење мировних снага у тај регион заиста је једино могуће решење које би могло да обезбеди стабилност и мир. Али могућност реализације овог сценарија у тренутној ситуацији је врло сумњива. Ово је тренутно немогуће због свих околности, али ако се те околности промене, постаће могуће и оствариво“, оценио је Сивков.

Он подсећа да је Јерменија члан ОДКБ-а тј. војно-безбедносни партнер Русије и да су Москва и друге земље-чланице те организације обавезне да јој помогну у случају рата, док Азербејџан није члан ОДКБ-а и није везан за Русију споразумом о узајамној војној помоћи.

Међутим, иако неки руски експерти тврде да се тај споразум не може применити ни у случају Јерменије као партнера у ОДКБ-у, јер се конфликт не догађа на територији те земље, него у непризнатој републици - Нагорно-Карабаху, Сивков истиче да за то, ипак, има основа, с обзиром да се Јерменија „нашла у блокади“.  

„Јерменија је чланица ОДКБ-а, а члан 4 овог Договора каже да је Русија дужна, тачније, да су све државе ОДКБ-а дужне да помогну земљи-чланици која је подвргнута агресији. Формално, сада је нападнут само Нагорно-Карабах, који није призната држава - не признаје га ни Јерменија, али Јерменија се данас нашла у потпуној блокади – комуникација с њом блокирана је преко Грузије, преко Турске и Азербејџана, а сада је блокирао и Иран. Проглашење блокаде је већ према међународном праву чин војне акције. Русија би требало да размисли о примени договора ОДКБ-а, а питање слања руске војске и војне опреме у овај регион биће повезано са задатком деблокаде Јерменије. Овај задатак се може решити дипломатски, уз повољан став Грузије, али ако се не реши дипломатски, биће могуће применити члан 4. Уговора о ОДКБ и решити војним путем“, каже Сивков.

Азербејџан, Јерменија и Русија одлучују

Ако се зараћене стране Јерменија и Азербејџан договоре о увођењу мировног контигента у Нагорно-Карабах, оне ће одлучити и о томе да ли су руске снаге довољне или је потребна помоћ и неких других земаља, каже Сивков.

„Ако Азербејџан и Јерменија сматрају да ће бити довољaн руски контингент - тада ће тако и бити, као што је било и у зони грузијско-абхазијског сукоба. Ако стране инсистирају на учешћу других земаља, придружиће се и друге земље. Тамо се једино неће толерисати Турци, јер се они отворено стављају на jедну страну, док је Русија изнад тога и она се не ставља ни на чију страну“, каже Сивков.

Руска војска има једну бригаду мировњака сталне борбене готовости. То је 15. моторизована Александријска бригада стационирана у Самари. Главни задатак бригаде је да буде у сталној приправности и спремна за реаговање у било ком региону сукоба.

Формирана је у фебруару 2005. године, а у њој служе војници по уговору. У бригади је више од 150 посада на оклопним транспортерима БТР-82АМ. Поред тога, руски мировњаци користе и системе за извиђање, управљање и везу „Стрелац“, сателитске навигаторе ГЛОНАСС „Перунит Б“ и „Грот Н“, беспилотне летелице „Орлан 10“, „Леер 3“ и „Тахион 3“ , радио везе шесте генерације „Азарт“, заштитна одела „Каубој“ и борбену опрему „Ратник“.

Током маневара, војници увежбавају мировне акције под покровитељством УН. Њихови задаци су раздвајање сукобљених страна, патролирање и обезбеђивање контроле пролаза. Поред тога, мировњаци су обучени и да се боре против илегалних оружаних група.

Припадници ове руске бригаде имају искуства у мировним операцијама у Абхазији, Придњестровљу и Јужној Осетији.

Организација договора о колективној безбедности, коју чине Русија, Јерменија, Белорусија, Казахстан, Киргистан и Таџикистан, такође има своје мировне снаге, које броје око 3.500 људи.

„Правни основ за увођење мировног контингента је одлука Азербејџана, Јерменије и Русије, као и подршка самог руководства Карабаха... Ништа друго није потребно. УН то могу да одобре или не – то заправо није важно“, закључио је Сивков.

Прочитајте и:

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала