Господине Ринк, шта је уствари „Новичок“?
— „Новичок“ је систем бинарног оружја, који се састоји од најмање неколико нетоксичних компоненти. Нетоксичних. Односно, њима се не можете отровати.
Па зашто се каже: отрован је „Новичоком“, јесу ли то две компоненте?
— Зато што је „Новичок“ руски назив. И ипак ово није та супстанца којом се можете отровати. Али то је руско, па је згодно назвати га руским именом.
Настаје нека врста забуне.
— Наравно, да. Да су рекли да су постојале неке чисте супстанце, „А“-неки број или други називи, онда би то биле супстанце, а „Новичок“ није супстанца, то је систем који се састоји од многих супстанци.
Које се повезују у правом тренутку, рецимо тако.
— У тренутку експлозије, да будемо прецизни.
Пада ли Вам на памет нека идеја о томе шта мисле наши потенцијални пријатељи на Западу, назваћу их тако, када користе реч „Новичок“?
— Већ смо разговарали о мојој претпоставци да се тамо могао наћи фосфорни фрагмент, који би теоретски могао бити тамо након метаболизма или распада, или засебног постављања одређене количине на клијента. Али испоставило се да су учинили глупост и тамо нису пронашли директно фрагмент ових токсичних супстанци, већ једноставно неку врсту фосфорног фрагмента, за ког се не зна на шта се може односити и да ли се уопште односи на нешто? Јер таква токсична супстанца нигде није регистрована.
Односно, они су пронашли трагове нечег непознатог?
— То је тачно, нико не зна шта је то.
То јест, сама употреба речи „Новичок“ је незаконита, као што је незаконита и употреба фразе „бојни отров“ у овом случају?
— Апсолутно. И на потпуно исти начин, трећа реч која се незаконито користи је „тровање“.
Да, заиста, разговарао сам са доктором Александром Сабајевим који је главни токсиколог Сибирског федералног округа, главни токсиколог Омска и шеф одељења прве градске болнице хитне помоћи Омска, у којој је блогер Наваљни и завршио за време дежурства доктора Сабајева. И он нам је детаљно објаснио да није било никакве хемијске повреде или хемијске болести, и да је реч о тешком метаболичком поремећају, односно о унутрашњој болести. Можда је испровоцирано неправилном исхраном, алкохолом или нечим другим, поред хроничног панкреатитиса. Он нам је, заправо, прилично убедљиво објаснио. Са Запада чујемо да је у питању бојни нервни агенс. Какав је механизам његовог деловања ако замислимо да је то заиста био бојни нервни агенс? Какав је генерално његов механизам деловања? Шта је требало да се догоди са Наваљним?
Симптоми које господин Наваљни нема, то јест, то су миоза (сужење зенице ока), грчеви, и обилна излучивања са свих страна, и тако даље. Тога нема, јер нигде у његовом тровању није било знакова ових симптома. Реч „тровање“, строго говорећи, не пролази јер да је тамо и постојао било који фрагмент о коме говоримо, он је малотоксичан, тако да се њиме не може отровати. Осим ако попијете пола флаше, онда бисте се вероватно могли отровати, као што се можете отровати свим лековима ако их попијете превише.
Добро, али они кажу да су то трагови отровне супстанце. Да ли је могуће замислити ситуацију када постоје трагови неке супстанце, а саме супстанце није било?
— Фраза „отровна супстанца“ више не пролази, јер је нема у класификацији отровних супстанци. Фрагменти, које су пронашли, немају одговарајући регистровани токсин. Зато су они нашли фрагмент који се може односити на било које средство за прање, за чишћење или једноставно наливени амин који има карактеристике за које ја не знам. И то не амин, већ амид. Нека врста амида. У подручју амида, токсични агенси су неефикасни. Ја то могу рећи као као човек који већ дуго ради у овој области.
И шта даље? Расправа се и даље наставља. Које доказе стране могу изнети у своју корист?
— Шта треба да докажемо? Покушавати са својим закључцима да пронађемо неку токсичну супстанцу међу бесконачним бројем супстанци познатих у свету — то није наш задатак. Наш задатак је да у анализама пронађемо супстанцу на коју ће они указати или рећи да је била тамо. Штавише, доказати да су ти фрагменти, које су они нашли, присутни у некој отровној супстанци. Да ли се нашло на списку конвенција или не, није важно. Ми не знамо супстанцу у којој постоји ова врста отровне материје. Можда они знају.
Можда зато овај фрагмент није примећен током анализа у Омску?
— А ко ће тражити нешто непознато на непознатом месту.
Односно, чак и да су они приметили овај фрагмент, он не би могао изазвати никакву сумњу?
— Тако је. Штавише, он се могао појавити приликом узимања неких таблета или ароматичних алкохолних напитака.
Односно, желите да кажете да такви фрагменти, такви трагови, постоје у телу милиона људи, који се осећају сјајно?
— Не могу наравно, ништа да тврдим, осим чињенице да су пронашли супстанцу која практично не даје никакву слику о његовом лошем здравственом стању. Разумете, зар не? Човек се одлично осећа, одлично говори. Још занимљивије је да су ми данас рекли да су пронађени неки фрагменти код госпође Марије Певчих, која је носила флашу. И њено стање је одлично. Нису је ничим лечили, а фрагменти су ту. Она трчи и срећна је, а нема никаквих симптома тровања, нити је у коми.
Односно, трагови могу бити у било коме. У мени, у вама и тако даље, ако тврдите да је ово можда резултат неких ароматичних супстанци.
— Не тврдим ово ја, ово тврде они који су аналитички нешто тражили. Ако су нешто пронашли, нека кажу шта, који фрагмент су пронашли, онда можемо размишљати коју супстанцу, укључујући и отровну, можемо на основу таквог фрагмента смислити или се сетити каква је то супстанца била. А овако, извините, нема разлога да уопште разговарамо о било чему.
Да ли бисте били спреми за јавну дискусију са колегама који тврде да су пронашли трагове отровних супстанци?
— Лако, без икаквих проблема. Разумете, када постоје верзије, морају постојати и докази. Ми смо нормални, писмени људи. Ако правите неке верзије, за сваку треба да постоји низ доказа. Тада бирате и говорите да је ово мање више истинит став. Али када не постоје докази за теорију тровања, а постоје познати људи који су плаћени, који треба да говоре само на овај начин, и стога ће они до смрти тврдити да је постојало упутство од Путина и његових најближих сарадника да се нешто успе и неко отрује.
Па, шта још да кажу? Ово се продаје, зато то и причају. Хвала Вам. Надам се да, ово је наш први разговор, али не и последњи. Тема је дуготрајна, тако да ћемо се вратити на њу.
— Да будем искрен, чини ми се да је тема већ излизана. Апсолутно су остали без адута. Односно, потврђено је да није било тровања у Шарите.
Али они се ипак кочопере, санкције ће сада бити уведене на основу тога.
— Могу се кочоперити, али нема друге фосфорне компоненте.
Да ли је могао некако да испари?
— Нигде га нема. Остао би много дуже од амидног фрагмента. Тако сам чуо од западних извора, да је амидни у питању. А то уопште није токсично.
Односно, да је био фосфор, морао би 100 посто да остане?
Боље је рећи „могао је остати“. Прошло је толико недеља, да је, како се каже, клијент већ дуго чист. Тврдио сам да би стао на ноге два дана после Омска. А током додатне две недеље, мислим да није ни лежао. Мислим да већ одавно он мирно и културно одмара за столом.
Прочитајте још:
