Саркисјан је објаснио да је својевремено Јерменија „обуставила“ процес признавања независности Карабаха како не би „закомпликовала“ преговарачки процес о решавању ситуације.
„То јест, јерменско непризнавање независности повезано је само са чињеницом да јерменска страна жели да то питање реши мирним преговорима. То је тунел. А ако на крају овог тунела постоји светлост – светлост коначног мирног решења проблема Нагорно-Карабаха, онда можемо још мало да причекамо. А ако не буде светла, то јест, ако буде јасно да Азербејџан, уз подршку Турске, ни на који начин неће кренути путем преговора, онда ће, наравно, Јерменија признати независност Карабаха... Заиста бих волео да се светло на крају тунела не угаси“, рекао је Саркисјан у интервјуу за лист „Комерсант“.
Јерменски преседник нагласио је да се Јереван противи реформи преговарачког формата о решавању ситуације у Нагорно-Карабаху, а још више укључивању Турске као посредника.
„Она (Турска) отворено подржава Азербејџан, чини то врло грубо и, у принципу, већ је страна у сукобу. Морамо преговарати са Турском као страном у сукобу, а не као посредником. Турска војска и њихова техника учествују у тим операцијама (азербејџанске војске). Турски дронови свакодневно оперишу у планинама. Турски војни авиони свакодневно лете“, рекао је Саркисјан.
Он је додао да је Јерменија на нивоу министарстава одбране и спољних послова питала НАТО да ли је Алијанса давала сагласност за коришћење свог наоружања у Нагорно-Карабаху.
„Морамо добити објашњење да ли је руководство алијансе дало Турској зелено светло да се бави оним чиме се сада бави. Не ради се само о Ф-16 (Јереван тврди да је овај ловац оборио јерменски авион Су-25). Главна турска беспилотна летелица – „Бајрактар“ – свакодневно се интензивно користи не само на фронту, већ и против цивила. То је производ НАТО-а – његови поједини елементи направљени су у различитим земљама НАТО-а, од Аустрије до Канаде“, објаснио је Саркасјан.
Сукоб у Нагорно-Карабаху
Борбе на контакт линији у Карабаху почеле су 27. септембра. Баку и Јереван међусобно се оптужују за избијање сукоба. У Јерменији је објављено ратно стање и општа мобилизација. У Азербејџану је уведен полицијски час и делимична мобилизација.
У Москви су 9. октобра одржани преговори министара спољних послова Јерменије и Азербејџана који су трајали више од десет сати и завршени су усвајањем споразума о прекиду ватре од поднева 10. октобра у хуманитарне сврхе ради размене ратних заробљеника и других притворених особа и тела мртвих. Међутим, истог дана стране су почеле да се међусобно оптужују за кршење примирја.
Други покушај организовања хуманитарног прекида ватре био је у ноћи између 17. и 18. октобра, али већ неколико сати након што је примирје ступило на снагу, Јерменија и Азербејџан изјавили су да га друга страна није испоштовала.
Прочитајте још:
