Пројекти за боље повезивање Црне Горе и Србије: Хоће ли ЕУ наставити где су стали Кинези

© Sputnik / Радоје ПантовићРеконструкција пруге Београд-Бар код Вреоца
Реконструкција пруге Београд-Бар код Вреоца - Sputnik Србија
Пратите насTelegram
Пројекти које је ЕУ спремна да подржи у Црној Гори у оквиру европског инвестиционог плана, попут изградње аутопута Бар – Бољарe и модернизације железнице боље би повезали Црну Гору са Србијом. Чини се да је ЕУ спремна да попуни празан простор и инвестира у изградњу оних инфраструктурних пројеката у Црној Гори које неће довршити Кинези.

Комесар за проширење ЕУ Оливер Вархељи приликом посјете Црној Гори саопштио је да је план Европске комисије да у будућем периоду подржи најзначајније јавне инвестиције попут изградње аутопута Бар-Бољарe, модернизације жељезничке руте која повезује Бар, Подгорицу и Београд од црногорске границе са Србијом до мора, као и пут од Подгорице до Сарајева.

Тиме би ЕУ наставила инфраструктурне пројекте које су започеле кинеске фирме, попут деонице аутопута од Матешева (код Колашина) до границе са Србијом, као и модернизацију пруге од Бара до Пријепоља, чиме би се створили услови за валоризацију капацитета Луке Бар уколико Србија модернизује дионицу пруге Београд – Бар која пролази кроз њену територију.

Пројекти ЕУ повезују Црну Гору и Србију, амерички ДФЦ Србију и Албанију

Балкан, буре барута - илустрација - Sputnik Србија
Шта се крије иза стратегије Запада: Прво растурају Југославију, а сад спајају регион /видео/

Истовремено, аналитичарима пада у очи да за разлику од америчког развојног фонда ДФЦ који је недавно отворио своју канцеларију у Београду, и који је превасходно усмјерен на повезивање Србије са Приштином и албанском Луком Драч, ЕУ својим пројектима преко аутопута и жељезнице снажније економски и саобраћајно повезује Србију и Црну Гору.

На тај начин Брисел поред Кине и САД покушава да се наметне као равноправан такмац у геополитичком надметању инвестицијама и пројектима за утицај на Балкану.  

ЕУ овај план намјерава да спроведе преко претприступног фонда ИПА 3, преко којег је за Балкан за период 2021. - 2027. године опредијељено седам милијарди евра. Оно што се ипак мора нагластити јесте да је у питању бесповратна помоћ, те да је сада само на Влади Црне Горе да ове пројекте квалитетно презентује у Бриселу.

Нова влада да припреми тимове

Скулптура евра испред Централне банке Европе - Sputnik Србија
Европске милијарде стижу на Балкан: Осам кључних инвестиција за Србију

Без обзира што инвестиције великих сила на Балкану по правилу имају и своју интересну позадину, угледни економиста Младен Бојанић сматра да Црној Гори помоћ треба прихватити било да она долази са Истока или Запада.

„Ипак, једна ствар мора увијек да се има у виду - да све што Црна Гора буде радила везано за пројекте и инвестиције са стране, на првом мјесту треба да се постави интерес државе Црне Горе и њених грађана“, каже Бојанић за Спутњик.

С тим у вези овај економиста сматра да је најављена помоћ Европске уније за инфраструктурне пројекте на Западном Балкану, који ће између осталог, коначно на квалитетан начин саобраћајно повезати Србију и Црну Гору, више него добродошла.

„Имајући у виду актуелну ситуацију у Црној Гори везано и за буџетска средства, и за кризу која ће вјеровато потрајати, нова власт би морала како зна и умије да се што боље организује како би добар дио тих до сада понуђених средстава искористила, тим прије што се ради о бесповратним средствима“, истиче Бојанић.

Наш саговорник указује да би у Црној Гори у том смислу требало одмах и што прије по формирању владе, да се формирају и одређени тимови који би аутоматски морали да почну да раде по том питању како би Црна Гора то спремно дочекала, и како се, додаје он, поново не би десило да пропустимо шансу за помоћ само зато што нисмо били спремни да понудио одређене пројекте.

Поред финансијске помоћи важан и трансфер знања

Што се тиче питања колико ће бесповратних средстава од 7 милијарди евра предвиђених за западни Балкан Црна Гора заиста моћи да повуче, Бојанић је увјерен да ће то добрим дјелом зависити највише од нас самих, уз опаску да у овом тренутку и мало новца може да значи пуно за црногорску економију.

„Оно што бих волио да нагласим јесте да бих поред новчане и финансијске помоћи волио да видим помоћ ЕУ и у домену преноса експертских знања, тј, да нам ЕУ помогне кроз њихова знања у ослобађању домаћих институција које су последњих деценија толико кочиле црногорски економски развој“, указује Бојанић.  

„У супротном, средства која ће доћи ће се потрошити, а ја мислим да је много значајније да искористимо њихову добру вољу и експертска знања да направимо професионалне и одговорне институције, које заиста могу да помогну економском и општедруштвеном развоју Црне Горе“, додаје наш саговорник, уз очекивање да ће се Влада у Подгорици овог пута заиста поставити како треба, а не као до сада када смо често имали ситуацију да се експерти из Брисела прилагођавају неким нашим импровизацијама, и да на крају суштински не добијемо никакве реформе осим формалних штрихова.

Прочитајте још:

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала