Раскош једне „Илузије“
Александар Јовановић Шљука стекао је репутацију песника на клавиру. И заиста његове композиције са деби албума „Илузија“ одишу ритмом који носи поезија и разиграном мелодијом коју нуди џез. Идеја за стварање овог албума, који навршава три године, дошла је из поезије, а како би другачије могао да представи своје песме, ако не кроз музику.
„Музика је за мене начин да изразим све стране своје личности, па и ту песничку. Са музиком се осећам као на домаћем терену“, каже за Спутњик џез музичар Александар Јовановић Шљука.
Деби албум „Илузија“ стварао је са дугогодишњим сарадницима Марком Фабријем и Александром Цветковићем, а екипи су се придружили Невена Јелић, Невена Глибетић и Макс Кочетов као посебни гост на саксофону.
„Александар Цветковић, Марко Фабри и ја већ десетак година свирамо заједно. Сарадњу смо започели са саставом Woodcock group која се наставила и на Serbian Jazz Bre пројекту. На ’Илузији’ придружили су нам се нови музичари у којима препознајемо исте музичке афинитете, укус и стремљења“, каже Јовановић који често сарађује и са књижевником и репером Марчелом.
Инспирација по којој шетају славни музичари
За албум „Илузија“ каже да је жанросвки несврстан јер су његовом инспирацијом шетали не само славни џезери, већ и музика с којом је одрастао.
„Има ту свега, од Битлса, Пинк Флојда до Леба и сола, ЕКВ-а који су били на мом репертоару у млађим данима. Сва та музика прошла је кроз мене и помешала се са џезом који волим и слушам“, признаје Јовановић.
Часови Чика Корије и Кита Џерета
Шљукин први инструмент био је метални левак за претакање на којем је, како каже, у раном детињству, изводио популарне нумере, а сусрет са клавиром био је љубав на први поглед. Формално музичко образовање започео је као млад, а признаје и да га је после само три године напустио, што га чини ретким самоуким џезером на сцени.
„Има нас доста самоуких музичара, али ретки су они који се баве џезом, јер је ту потребно доста вежбања и учења како би један музичар овладао вештином импровизације“, тврди музичар.
У музичкој школи је стекао музичку писменост, али прави сусрет с музиком догодио се неформално.
„Јесам напустио школу, али нисам напустио музику. Допустио сам да ме води музика коју сам слушао, жеља да је и сам створим, и временом сам достигао тај ниво да могу да се изразим како желим“, признаје наш саговорник.
Слушање музике сматра најважнијом лекцијом за једног музичара, а најутицајни учитељи за њега били су славни џезери. Иако га нису подучавали универзитетски професори, његови учитељи били су џез виртуози које је слушао на плочама и касетама.
„Слушање музике веома је важно за развој сваког музичара. И дан данас велики џезери утичу на моју музику. То су пре свега Чик Корија, Пет Метини, Кит Џерет. Било је ту и људи са којима са уживо био у контакту. Један од њих је Миша Блам од ког сам непосредно учио кроз заједнички рад пред крај његовог живота. Али највише тога десило се слушајући музику ових великих имена, покушавајући дубље да уђем у њихову музику и схватим шта се ту дешава“, објашњава Јовановић.
Соло за мегаломане
Осим музицирања у приватности свога дома, Александар Јовановић Шљука за Спутњик открива да припрема нови албум који ће бити потпуна супротност „Илузији“.
„Желео сам да направим контраст према времену у којем је све мегаломански, у којем се тражи много забаве и раскоши у музици. Зато ће мој следећи албум бити соло за клавир – дакле сведено што се тиче оркестрације, аранжмана и инструмената, али веома интересантно за слушање“, открива музичар и додаје да је највећи изазов за сваког пијанисту да свира и наступа без подршке бенда.
На питање које су се музички утицају уписали у нове соло песме, наш саговорник каже:
„У њима ће превладати џез и импровизација, али биће ту и поезије, рокенрола, психоделичног звука за опуштање и отпуштање мисли. Биће и занимљивих обрада. Моји музички утицаји морају бити присутни у звуку јер све што слушамо кроз живот, све што волимо излази из нас.“
