Овако би могао да изгледа први град на Марсу /видео/

© Фото : Cortesía de ABIBOO Studio / SONetОвако би могао да изгледа први град на Марсу 
Овако би могао да изгледа први град на Марсу  - Sputnik Србија
Пратите нас
„Добродошли у Нуву, главни град Марса. Становниц Марса живели би овде у још четири вертикална града који су интегрисани у једну од стотину стена, које пружају заштиту од радијације, а истовремено омогућавају пролазак сунчевих зрака.“ Тако почиње текст који је припремила група каталонских истраживача са Института за свемирска истраживања Каталоније.

У оквиру програма „Одржива ванземаљска мрежа“ (SONet, The Sustainable Offworld Network) они су осмислили град у ком може да живи до милион становника

СОНет је изабран као један од десет финалиста међу више од 175 предлога који су били пријављени на конкурсу учесника из неколико земаља.

Конкурс за први град на Марсу

Конкурс је посвећен одрживом развоју милионског града на Марсу, а домаћин је било Марсовско друштво (Mars Society), највећа и најутицајнија организација за заштиту свемира која се бави истраживањем и потенцијалним насељавањем планете Марс. 

„Сазнавши да смо стигли до финала, схватили смо да се труд исплатио. Ми смо углавном професионалци и научници у својим областима и знали смо да смо се припремили на високом нивоу, али ово је било наше прво искуство рада у тиму. Признање нам је дало велики подстицај и омогућило је да наставимо рад“, рекао је за Спутњик координатор групе Гиљем Англада Ескуде. 

Истраживачи су основали замишљени град Нува у част кинеске богиње која је створила човечанство. Поред тога, ова богиња је користила пет камена за заштиту неба, а у Нуви у оквиру пројекта постоји пет градских центара. Град садржи све аспекте људског живота: од места за становање, архитектуре и средстава за живот до уметности, економије и политичког система. 

„Из перспективе архитекте, пројектовање функционалних урбаних подручја у ограничењима непознатог света било је истовремено невероватно и изузетно обогаћујуће искуство“, рекао је Алфредо Муњоз, суоснивач студије АБИБОО и шеф тима за архитектонско пројектовање. „Јако нам је драго што можемо да наставимо да развијамо ову прву конструкцију, као и да проналазимо радикално нова решења која ће функционисати и на Земљи“. 

На пројекту ради више од 30 истраживача, а воде га каталонски стручњаци, мада група укључује и чланове из других земаља попут Велике Британије, САД, Аргентине и Немачке. Они су припремили извештај на 20 страница са концептуалним дизајном, који комбинује широк спектар различитих аспеката од истраживања свемира до одрживог развоја. У групи се налазе и познате жене истраживачи попут Жизел Детрел са Универзитета у Штутгарту и Лаја Рибаса са Института за морске науке.

Координатор пројекта је објаснио да је од 30 чланова тима, десет најактивније учествовало у пројекту, а остали су дали свој допринос у дискусијама и пружили повратне информације о конкретним темама. 

Нема очигледних доказа живота на Црвеној планети

Спутњик није могао да не постави питање које вековима занима друштво, а то је постојање живота на Марсу. Англада Ескуде, координатор СОНета, радио је на сличним темама пре овог пројекта. Он сматра да на Марсу може да постоји примитивни живот, који је и даље под земљом, али у сваком случају се разликује од земаљског, јер докази о његовом постојању на површини нису очигледни. „То како је започет овај хипотетички живот је једно од основних питања које бисмо желели да разјаснимо, јер има везе са тим колико је наш свет јединствен и вредан“, каже он. 

Пројекат ће се сада усредсредити на индустрију, академску заједницу и разне приватне партнере који ће помоћи да се направи корак ка томе да град на Марсу постане реална опција за будуће насељавање људи на Црвеној планети. 

„Овакав пројекат захтева сарадњу са специјалистима у разним областима“, објаснио је Микел Суреда, професор авијационе технике. „Успех пројекта Нува на конкурсу Марсовског друштва може помоћи СОНету  да стекне популарност и добије још сарадника и финансирања“. 

Пројекат СОНет је одбрањен на завршној свечаности 17. октобра, а иако није добио прву награду од 10 хиљада америчких долара, ипак је постојала награда. „Нећемо се такмичити ради победе, већ да бисмо покушали да уверимо људе да су одрживост и људски фактори важнији као централни елемент пројектовања од неких техничких аспеката“, закључио је Гиљем.

Пројекат су водили истраживачи са Института за свемирске науке, Политехничког универзитета у Каталонији и Института за космичке науке Универзитета у Барселони, као и из других истраживачких центара из целе Шпаније.

Прочитајте и:

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала