Изложба цртежа Миодрага Табачког у галерији „Хаос”

© Sputnik / Марија ЈаковљевићСкице Миодрага Табачког за "Сан летње ноћи"
Скице Миодрага Табачког за Сан летње ноћи - Sputnik Србија
Пратите нас
Радови угледног и светски познатог сценографа и костимографа Миодрага Табачког од сутра су пред публиком у галерији „Хаос”.

Ретроспективна поставка обухватиће дела из петодеценијског рада уметника - цртеже намењене драмским, балетским и оперским представама, изведене оловком, тушем, акварелом, пастелима, понегде и уљем, у којима се уочава маштовитост, култура аутора и смелост у померању граница могућег и задатог.

„Ова изложба показатељ је мојих креативних решења - мојих цртежа и скица, али на мене интимно не утиче само мој рад, него неминовно представа у целини, како је публика видела, колико је дуго играна, где је гостовала и побеђивала”, каже за Спутњик Миодраг Табачки.

© SputnikМиодраг Табачки међу својим цртежима у галерији Хаос
Изложба цртежа Миодрага Табачког у галерији „Хаос” - Sputnik Србија
Миодраг Табачки међу својим цртежима у галерији Хаос

На цртежима разигране линије и грациозне фигуре

Урадио је више од две стотине сценографија и костиме за преко стотину драмских, оперских, балетских и луткарских представа.

Цртеж без присуства боја је био моје решење за балетску представу ’Сан летње ноћи’ (1987), драму ’Сумњиво лице’ (1974) са Љубишом Ристићем, ’Бубњеве у ноћи’ (1982, Београдско драмско позориште), ’Ожалошћену породицу’ (Хрватско народно казалиште у Загребу), ’Антигону’ (Љубљанско месно гледалишче, па ’Баладу о господару Халевину’ из Антверпена. Све ове представе припадају једном жанру мог рада, док сам за поједине опере укључио боју и просторна решења приказао у маниру епохе“, појашњава Табачки.

Разиграном линијом са мноштвом детаља и са шаљивим готово карикатуралним представама Табачки приказује сцену у „Бајци о краљу Јелену“, комаду „Никад се не зна“ или Фејдоовом „Силом муж“.

Линијама цртежа супротставља акценте у боји код „Баладе о господару Халевину“ и „На летовању“ Максима Горког, сликарски поступак применио је код „Цемента“ Ф. Гладкова и Х. Милера или „Кармине Буране“ Карла Орфа, док је код „Родољубаца” Јована Стерије Поповића комбиновао сликане партије и линеарне цртеже.

© Фото : Галерија ХаосСкице костима Миодрага Табачког за представу Кир Јања, 1978.
Изложба цртежа Миодрага Табачког у галерији „Хаос” - Sputnik Србија
Скице костима Миодрага Табачког за представу Кир Јања, 1978.

За „Сан летње ноћи“ Табачки је изабрао грациозне, елагантно издужене фигуре рађене тушем, Сервантесов „Човека од Ла Манче“ се издваја по достојанству мушких фигура и љупкости женских, по ефектним бојеним односима са значајном улогом црвене боје, а „Дух земље“ Ф. Ведекинда по раскошним скицама инспирисаним духом сецесије.

Маштовитост, култура и смелост

У тексту који прати изложбу Гордана Поповић Васић истиче да су цртежи Миодрага Табачког изразите имагинације, богатог ликовног језика и често сложених замисли.

„Основне премисе су увек текст и захтеви редитеља и та чињеница одређује почетну подређеност, неопходну дисциплинованост, условно говорећи границе могућег. Међутим иза те баријере откривамо праву природу талента Миодрага Табачког: маштовитост, културу и смелост”, оценила је Поповић Васић.

© Фото : Галерија ХаосСценографско решење за представу „Бубњеви у ноћи", 1982.
Изложба цртежа Миодрага Табачког у галерији „Хаос” - Sputnik Србија
Сценографско решење за представу „Бубњеви у ноћи", 1982.

Табачки каже да му се ретко дешавало да се нађе у пројекту у коме је концепт редитеља дијементрално различит од концепта писца и да углавном сви мање или више прочитају или доживе пројекат на исти начин.

„Мени је стало да што више кажем визуелном компонентном представе и то ми је обично успевало. Много ми значи да елементарне смернице за представу добијем пре читања текста да се не би десило да ја то другачије прочитам од редитеља и да се за то јако вежем па ми тешко пада да се иза тога коригујем”, наводи Табачки.

Другачије је када ради познати комад попут Шекспировог „Хамлета”.

„Радио сам четири Хамлета, а да не говорим о ономе који сам читао као гимназијалац и касније на Факултету примењених уметности. Интригантно је што један исти текст можете на другачији начин прочитати. Наравно не много различит. Бар у мом искуству то не постоји”, објашњава Табачки.

© Фото : Галерија ХаосЛулу у представи „Ердгеист", 1978.
Изложба цртежа Миодрага Табачког у галерији „Хаос” - Sputnik Србија
Лулу у представи „Ердгеист", 1978.

Креативност и игра и у једноставности

Табачки каже да никада није спутаван у својој креативној слободи па је инспирацију налазио чак и у енеријерима који би требало да буду врло једноставни.

„Једноставан ентеријер вас може повести у истраживање. То је моје искуство са представом ‘Нигде никог немам’ у продукцији Црногорског народног позоришта где сам осмислио неуобичајно решење. Четврти зид између публике и сцене сам склонио тако што сам га спустио и положио на пут између гледалишта и глумаца. То је моју машту разиграло и касније се то испоставило као велики квалитет представе”, додаје Табачки.

Изложба цртежа Миодрага Табачког у галерији „Хаос” ће трајати до 27. новембра.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала