„Имајући у виду његове године, предстоји дужи опоравак због последица деловања вируса на цео организам, али и због нормализације самог респираторног система. Причешћује се и то је за њега посебно окрепљење и благодет. Као пацијент једнако као и у животу, смеран је, виспрен, мудар, послушан, неустрашив. Како сам каже, једини прави страх је од Господа. Ни у једном тренутку није тражио третман другачији од других болесника. Напротив, свакодневно се распитује за здравље свих оболелих на одељењу и моли се за њихово оздрављење“, каже докторка Боровинић Бојовић за Новости.
Од када је због оболевања од ковида 19 примљен у КЦ ЦГ, како каже, митрополитово здравље је много боље. Зато са великим олакшањем, преноси утиске од пре три недеље када је оболели владика из престоног Цетиња стигао у КЦ. Од тада су очи и уши целокупне црногорске и српске јавности упрте према лекарима који свакодневно брину и обавештавају о његовом здравственом стању.
„Те вечери, 6. октобра, митрополит Амфилохије, упућен је из Цетињске болнице и примљен на Интерну клинику КЦ Црне Горе са упалом плућа узрокованом вирусом корона. Одмах му је урађен ЦТ грудног коша, који је потврдио обострану упалу, након чега смо обавили додатне претраге крви, прегледали владику и започели терапију“, каже докторка.
Додатну одговорност, како каже, не само као лекарима, већ и као верујућим људима, представљала је владичина искључива жеља да се лечи у Црној Гори, јер је те вечери рекао: „Носићу крст ове пошасти са народом. Не желим да у овим најтежим тренуцима напуштам Црну Гору“.
„Први дани били су потпуно неизвесни, упала је напредовала, кисеоник је постао неопходан. У једној од тежих вечерњих визита, владика ме је упитао: ’Шта мислите, докторе, колико ће ово да траје?’ У том тренутку то ми је било најтеже питање, јер све је и даље било неизвесно. Кратко сам ћутала, а онда сам одговорила: ’Високо преосвећени, ви најбоље знате да овде ништа није дуго’, а он ми је казао: ’Е, да, шта је то у односу на вечност’“, каже докторка.
Цео тим лекара КЦ Црне Горе даноноћно ради у ванредним околностима полажући испит хуманости. И сам митрополит Амфилохије је то нагласио.
„Готово осам месеци траје борба са непознатом болешћу, исцрпљујућа, неизвесна и тешка, у којој су нажалост многи изгубили животе. Већ нас стиже умор, при крају смо снага. Радимо 24 часа, не питајући за смене, за издржљивост и здравље. Али, као што рече велики Његош којег и наш митрополит Амфилохије најчешће цитира ових дана: ’У добру је лако добар бити, на муци се познају јунаци’. Посао лекара је мисионарски и само ако га тако прихватимо и схватимо, можемо сматрати да смо у истинској служби здравља“, каже докторка.
Е, сада да градимо!
Није митрополиту промакло, по докторкиним речима, да му лекари сваког дана додају неки нови лек, па су се договорили да заједничку борбу са вирусом схвате као успињање на врх Ловћена. Док не дођу до врха, стално ће нешто додавати, а када крену да силазе према Његушима, када криза и упала почну да јењавају, тада ће почети да искључују лек по лек.
„Када је упала била на врхунцу, рекла сам му: ’Стигли смо на врх Ловћена' Владика је, без обзира на умор и потешкоће општег стања, јасно изговорио: ’Е, сада да градимо’. То је за мене био први сигурнији знак да ће успети да превазиђе болест. Када је упала почела да се повлачи и када је стигао негативан тест на вирус корона, знали смо да смо близу Његуша“, каже докторка Јелена Боровинић Бојовић.
Благослов
„Није било лако изборити се са свакојаким притисцима. Велика је одговорност лечити наследника трона Светог Петра Цетињског. Молила сам владику да благослови мој рад, што је он и учинио и свакако ћу му због тога бити захвална до краја свог живота“ каже др Јелена Боровиноћ Бојовић.
Прочитајте још:
