Кад загрми Ћиров Ристо: Како је Атанасије Јевтић говорио о митрополиту Амфилохију

© Sputnik / Радоје ПантовићМитрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић
Митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић - Sputnik Србија
Пратите нас
Некадашњи епископ захумско-херцеговачки Атанасије Јефтић и покојни митрополит Амфилохије, не само да су били вршњаци, већ и блиски пријатељи. У филму „Достојан“ о митрополиту Амфилохију из 2015, владика Атанасије присећао се њиховог пријатељства и говорио о свом пријатељу.

Решеност митрополита Амфилохија да постане свештеник Српске православне цркве, епископ Атанасије описао је причом о догађају који се десио на светог Илију, 2. августа 1956. Тада је на скупу омладине, Ристо Радовић, осамнаестогодишњак, показао своју физичку снагу. На скупу се нашао и тадашњи комунистички вођа Црне Горе Блажо Јовановић.

„И овај му понуди државну стипендију да студира ДИФ. А Амфилохије је пред свима одговорио: „Ристо Ћиров биће српски поп!“. То је одјекнуло као они громови у „Горском вијенцу“ са Ловћена“, прича Јефтић.

Пријатељство са оцем Јустином Поповићем

Обојица српских владика били су ученици једног од најзначајнијих теолога и мислилаца православног света – оца Јустина Поповића, који је у СПЦ канонизован као свети Јустин Ћелијски. Свети Јустин имао је великог утицаја на Амфилохија и између њих двојице развило се велико пријатељство.

© Wikipedia / Владимир МалићЕпископ Атанасије Јевтић
Кад загрми Ћиров Ристо: Како је Атанасије Јевтић говорио о митрополиту Амфилохију - Sputnik Србија
Епископ Атанасије Јевтић

Према Атанасијевим речима, Амфилохије је све време постдипломских студија, које је проводио и у Риму, одржавао везу са Јустином.

„Око 1964, упутио му је једно сјајно писмо, које смо објавили, о савременим кретањима и о екуменизму. Отац Јустин је одговорио да постоји богочовечански, православни екуменизам, за разлику од римоцентричног. Требало је да се врати после студија у Риму, међутим, са оцем Јустином се договорио да пређе у Грчку, да тамо докторира. И он је тамо отишао, па се на Кефалонији замонашио код једног дивног владике, Прокопија, али само у расу и мантију јер је хтео да га отац Јустин замонаши. Тада је добио име Амфилохије јер у то време отац Јустин преводио житије светог Амфилохија иконијског из Мале Азије“, каже Атанасије.

Атанасије се присетио и Амфилохијевих беседа на теолошким скуповима. Један од њих, који је одржан на Криту, где је Амфилохије говорио о томе шта је монах, остао му је у посебном памћењу:

„Како је монах онај који се спушта на нулту тачку, одакле нас је Бог из небића покренуо у биће. И како се ту поистовећује са сваким људским бићем. Да ту, онда, нема да некога презире или да се сматра светим а друге грешним. То је тако оставило дубок утисак и то је био Амфилохије“.

Преко жице до оца Пајсија – Црногорцу ни на Светој Гори не можеш побећи

Митрополит Амфилохије провео је извесно време и на Светој Гори, где је имао прилике да учи од чувеног оца Пајсија. Неколико година касније, њих двојица су заједно посетили манастир Хиландар и желели су да се са Пајсијем сретну. Пајсијева келија, међутим, била је опасана жицом коју је овај поставио, према Атанасијевим речима, како би се осамио, а на капији је било звоно.

© Фото : Марко МилачићКовчег у ком је сахрањен митрополит Амфилохије
Кад загрми Ћиров Ристо: Како је Атанасије Јевтић говорио о митрополиту Амфилохију - Sputnik Србија
Ковчег у ком је сахрањен митрополит Амфилохије

„И сад, Пајсије оцени да ли да изађе или да не изађе. И обично чекамо пола сата и ако не изађе, ми одемо. Међутим, Амфилохије га зна, па оде око те жице, па на један грмић, па се са њега прескочи та жица. А Пајсије каже: „Ма од Црногораца не можеш више ни у Светој Гори да се сакријеш“ и онда нас је примио и разговарали смо. Много га је волео“, каже Атанасије.

Косово, које је Амфилохије стално обилазио и где је сахрањивао жртве албанских злочина извршених након уласка међународних трупа, Амфилохије је, према Атанасијевим речима, доживљавао и преживљавао.

„Амфилохије је јунак, али је више човек – има чојство као такво. Као пастир, дивно служи. Он је све радио полако, и ево – монаши, отвара цркве, рукополаже. Не да нема мане, али он их надмаша врлинама. Ко је без мане? Али, те мане потапа у велико море свога смирења, своје благодатне љубави и свога саможртвенога служења Христу и своме народу“, каже Атанасије.  

Прочитајте још:

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала