Свеобухватни подвиг: Могу ли филмска авангарда и експеримент променити свет

© Фото : ФЦС промоКњига Иване Кроње
Књига Иване Кроње - Sputnik Србија
Пратите нас
Монографска студија „Естетика авангардног и експерименталног филма: Тело, род и идентитет. Европа – САД – Србија“ проф. др Иване Кроње, у издању Филмског центра Србије, представљена је данас у Дворани Културног центра Београда.

Студија на готово 600 страница доноси детаљан преглед недовољно познате историје авангардног и експерименталног филма у свету и код нас, као и културолошко и родно читање филмске уметности примењено на филмски експеримент.

Књига се дотиче и веома актуелних тема видео-уметности, приказивања тела у савременој уметности, естетике квир филма и критике окултизма на филму.

Авангарда и садашњост

„Ка авангарди ме је привукла њена комуникативност са садашњим временом, естетиком масовних медија, са питањима у културологији у свету и код нас, али и питања тела и идентитета у савременој уметности и у филму. Савремена, либерална и високо формална модернистичка естетика филмске авангарде је нешто што ме је јако интересовало“, објаснила је Кроња, филмолог, филмска критичарка, ауторка бројних теоријских радова о култури, медијима и филму.

© Tanjug / SAVA RADOVANOVICИвана Кроња
Свеобухватни подвиг: Могу ли филмска авангарда и експеримент променити свет - Sputnik Србија
Ивана Кроња

Рецезент књиге проф. др Саша Војковић са Академије драмских уметности у Загребу у предговору пише да је књига Иване Кроње „свеобухватан подвиг“, те да ауторка анализира правце у историји естетике авангардног филма и долази до закључка да је „авангардна филмска уметност већ у свом раном изразу двадесетих година 20. века тематизовала тело и сексуланост као самостални филмски садржај, као поетски симбол и материјализацију садржаја несвесног“.

Извикани појмови феминизма, рода, идентитета

„Желела сам да пацификујем однос, у нашој теорији културе, према доста извиканим појмовима феминизма, рода, геј филма, који су стално присутни у јавном простору, уз двоструки морал, политизацију и тешке идеолошке двојбе у друштву“, објаснила је Ивана Кроња.

Ауторка је рекла да је читав процес рада на књизи био праћен дубоким фазама самопреиспитивања моралних дилема, политичке и духовне упитаности.

„Тематика женског и ЛГБТИQ идентитета праћена је неретко дискриминацијом и несхватањем, стереотипима са којима се мора храбро суочити. Сви ставови у мојој књизи потичу од мог хуманистичког образовања и политичке културе толеранције, док су, с друге стране, појмови обрађени научно и доста неутрално“, истакла је Кроња и додала да су поштење и научна објективност били један од циљева у завршном раду на књизи, будући да је она замишљена и као уџбеник за последипломске студије у области филмске и мултимедијалне уметности.

Приказивање идентитета у савременој уметности

Она је скренула пажњу на постојање „диктата приказивања идентитета у савременој уметности“ (избеглице, етничке мањине, жене, мушкарци) и у свом раду се бавила и  „родно ангажованом неовангардном филмском праксом“.

„Постоји веза између отвореног приказивања тела као поетског симбола, као садржаја несвесног, са историјским периодом борбе за људска права, развоја феминистичке теорије филма, па се бавим и политиком приказивања и изражавања специфичних субкултурних идентитета. Мени је важно да демистификујем те појмове и да покажем фасцинантну историју женског филма, али и квир авангардни и експериментални филм, који је историјски значајан“, казала је Кроња.

Идентитет мушког уметника

Настојала је и да „ухвати алтернативни идентитет хетерополног мушког уметника у авангардном и експерименталном филму“, који проналази у ауторима попут Душана Макавејева, Живојина Павловића, Стена Брекиџа.

Идентитет мушкарца уметника у неоавангардном и експерименталном филму савреме епохе је по правилу конституисан као истраживачки и витешки орјентисан, независни, политички и друштвени субјекат који је у трагању за самореализацијом у поетском, социјалном, филозофском и пуном егзистецијалном смислу. Реч је о активном, полититички освешћеном и критичном, алтернативном и ангажовамом, или пак транседенталном умном и лиричном концепту мушког идентитета“, казала је Кроња.

Напоменула је и да је занимају социјални феминизам, социјална неправда, утопија уметности као врхунске едстетичке форме која може да води човека и промени свет.

„Настојала сам да дођем до онога што је битно за естетику авангардног филма и касније из њега произашлог експерименталног филма, као и за видео уметност и уметност нових медија“, навела је Кроња и додала да је уживала у томе да направи разлику између ауторског и биоскопског, артхаус, андерграунд и авангардног филма.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала