Ми јесмо наша историја
У сарадњи са Националном уметничком галеријом Намибије (НАГН) у Музеју афричке уметности постављена је изложба „Reflect — Намибија 30 година након ослобођења“, која представља радове настале поводом тридесетогодишњице ослобођења једне од последњих колонија на афричком континенту.
Настала заједничким снагама кустоса из Србије и Намибије, ова изложба нас води кроз модерну историју ове земље, од сећања на прошлост до антиципације будућности.
Скривени мото изложбе су речи Џејмса Болдвина: „Историја није прошлост, она је садашњост. Ми носимо историју са собом. Ми јесмо наша историја.“
Потлаченост као доминантан облик владавине и то у новијој историји Намибије, обележен је сменом немачког колонијализма и јужноафричког апартхејда. Први геноцид 20. века, чије су жртве били припадници народа Хереро и Нама, десио се управо на територији Намибије у време немачке владавине.
Више од 100.000 људи убијено је систематским одсецањем од извора воде, изгладњивањем у концетрационим логорима и напорним физичким радом. Ова страдања су обележила и уметничку поставку у Музеју афричке уметности.
„У многим радовима слобода је доведена у питање. Уметници се питају да ли смо заиста слободни и шта слобода значи. С друге стране, неке је уметнике размишљање о Намибији 30 година након ослобођења инспирисало да мисле о култури сећања и о томе како се памти, зашто се памти одређени историјски период и шта то значи данас“, каже за Спутњик кустос Музеја афричке уметности Ана Кнежевић.
Сећање на афричког антиколонијалног хероја
На једном од радова представљен је и Сем Нујома, први председник и отац модерне намибијске нације, кога су Југословени сматрали „афричким антиколонијалним херојем“.
„Историјске чињенице говоре да је Југославија као чланица Покрета несврстаних учествовала у подршци за ослобођење Намибије. Постоје подаци да је југословенска војска била присутна на анголско-намибијскоj граници, као и да је слала помоћ у борби за ослобођење“, наглашава Кнежевићева.
Ова поставка такође нам указује на савремене проблеме са којима се и Србија и Намибија данас суочавају, а то су економски и егзистенцијални услови обичних људи и уметника.
„Ми смо те проблеме назвали ’савремени рефлекси‘, а тичу се економских изазова, али и светских проблема попут глобалног загревања или истребљења ретких животињских врста“, каже кустос.
Три рада трајно у колекцији МАУ
Осим тога што на модеран начин проговарају о прошлости и савременим темама, радови на изложби савршено комбинују традиционалну намибијску уметност и културу са савременим техникама.
„У канону намибијске историје уметности приметни су различити токови — доминантна је употреба графике и то графике на картону. Уметност рециклаже, чак редимејда (ready made) и уопште џанк естетике такође веома инспирише младе уметнике. Оно што је колегиница из намибијске галерије истакла, јесте техника крпљења тканине која се везује за традиционално занатство, а што је присутно у савременој интерпретацији на нашој изложби“, објашњава кустос.
МАУ са поносом истиче да су три рада са ове изложбе откупљена и биће уврштена у сталну поставку музеја. Реч је о радовима уметника Елије Шивухамбе, Кима Мудизеа и Ериха Шнака.
Ови радови, сваки на свој начин, говоре о намибијској култури и савременим рефлексима на њену историју, од колонијалног режима до борбе за независност и свих опасности које она са собом носи.
Доживети природне лепоте Намибије
За време боравка у Намибији и сарадње са локалним кустосима, наша саговорница je имала прилику да посети институције културе, али и природне лепоте попут Намибијске пустиње и планине Шпицкоф.
„Када смо посетили планину Шпицкоф, могли смо да видимо праисторијске цртеже народа Сан који су нам познати као Бушмани“, каже Ана Кнежевић и упућује на значај ове земље за светску историју уметности.
Изложба „Reflect — Намибија 30 година након ослобођења“ требало је да буде отворена 21. марта на тридесетогодишњицу стварања независне Намибије. Уз присуство кустоса и уметника планиран је интензивнији дијалог са публиком и заинтересованима. Пандемија вируса корона, међутим, јесте померила датум отварања изложбе, али не и доживљај шетње кроз југозападну Африку и незаборавне приче које Намибија доноси.
