Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Трагедије у ковид болницама, насиље, депресија: Какве су последице короне по ментално здравље

© Fotolia / AnkihoglundЖена у средњовековној институцији за ментално здравље
Жена у средњовековној институцији за ментално здравље - Sputnik Србија
Пратите нас
Самоубиства у ковид болницама у Србији и региону нису резултат психолошких ефеката свеопште кризе изазване корона вирусом, већ су последица конкретне тежине обољења особе која се налази на интензивном лечењу.

Ово за Спутњик каже в.д. директора Клинике за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић“ др Ивана Сташевић Карличић, поводом учесталих вести о покушајима самоубистава пацијената који се налазе на болничком лечењу услед компликација изазваним ковидом 19.

Последице короне по ментално здравље

„Оваква стања се успешно санирају тако што се ради стална опсервација и пази на наглу измену понашања пацијента, знајући до чега све може да доведе критично здравствено стање једног човека“, објашњава Сташевић Карличић.

Према писању медија, пацијенткиња стара 55 година скочила је са петог спрата болнице у Ваљеву и преминула на лицу места, а сличан случај догодио се и у Београду када је пацијент скочио са прозора првог спрата болнице „Др Драгиша Мишовић“ у Београду. Потресни случајеви самоубистава пацијената на болничком лечењу забележени су и у региону.

CC0 / HolgersFotografie/Pixabay / Туга, очај – илустрација
Трагедије у ковид болницама, насиље, депресија: Какве су последице короне по ментално здравље - Sputnik Србија
Туга, очај – илустрација

Самоубиства у ковид болницама могу бити спречена

Учестали су и протести против мера које државе широм Европе и света доносе ради сузбијања ширења вируса међу грађанима. Епидемија корона вируса у свету траје дуже од годину дана, и чини се да су сва ова догађања показатељ да цела криза исувише дуго траје што оставља психичке последице на људе.

„Самоубиства у ковид болницама немају везе са неким психолошким феноменима која овако широка друштвена криза заиста производи и на општу популацију. Дакле, евентуалне нагле измене понашања, појава халуцинација, неких нереалних идеја у оквиру интензивне неге увек су одраз тежине обољевања, односно одраз су стања у коме се налази особа која је на интензивном лечењу. Наиме, поремећај многих параметара као што су оксигенација, електролитна равнотежа, деловање инфективног агенса и слично, нарушавају баријеру која штити мозак од лоших утицаја, и због тога можемо да очекујемо оваква стања“, указује Карличићева.

Она подвлачи да не може увек све да се предвиди, и да медицина има своја ограничења, али да је златно правило мислити на овакву врсту развоја ситуације, развоја евентуалне делирантне слике и интервенисати брзо. То је оно што је према њеним речима сада приоритет.

Феномен протеста очекиван

Када је реч о менталном стању опште популације у ситуацији овако дуге и свеопште, не само медицинске већ и опште друштвене кризе, Карличићева указује да је очекивано све ово што се дешава. Очекивана је љутња, лоша оцена ауторитета који руководе кризом, као и протести:

„Овај феномен је, као што је пандемија глобална, глобалан и очекиван, и мислим да ће време учинити своје и да ће људи схватити колико смо ипак мали у судару са природом и колико то морамо знати и надаље. Мислим да ће нас ова криза томе научити и да ћемо се вратити правим вредностима, и наравно поштовању ауторитета. Сада смо видели колико су у ствари значајни медицински ауторитети широм света, без обзира на љутњу дела јавности која је очекивана на неки начин“.

© AFP 2021 / THOMAS COEXУ ситуацији овако дуге и свеопште, не само медицинске већ и опште друштвене кризе, Карличићева указује да је очекивано све ово што се дешава, па и протести против епидемиолошких мера.
Трагедије у ковид болницама, насиље, депресија: Какве су последице короне по ментално здравље - Sputnik Србија
У ситуацији овако дуге и свеопште, не само медицинске већ и опште друштвене кризе, Карличићева указује да је очекивано све ово што се дешава, па и протести против епидемиолошких мера.

Динамика пандемије диктирала је динамику менталног здравља, односно нашег прихватања свеукупне кризе, објашњава наша саговорница. У почетку су доминирали страх, узнемиреност коју је бојило највише то што нисмо довољно познавали вирус, што смо се први пут суочили са кризом оваквих размера и што смо бринули о нашем физичком интегритету.

Међутим, како време иде, ми се адаптирамо на новонасталу ситуацију, а адаптација јесте позитивни еволуциони механизам који нас је сачувао као врсту, и она ће се десити и сада.

Након пандемије остају последице

„Људи који нису имали довољно адаптационог капацитета да мобилишу своје најздравије снаге просто имају неку симптоматологију, неки од њих су се и разболели. Зато и имамо оно што је СЗО предвидела још у марту, а то је пораст депресивних са стресом повезаних стања које успевамо да збринемо и која се лече на не баш тако захтеван начин. Наравно, има и оних који су вулнерабилни, сензитивни, који до сада нису имали додира са здравственим системом у овом домену, али су сада под еклатантним стресом развили и прве психотичне епизоде“, тврди директорка Клинике за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић“.

У овој клиници лечен је критичан број ових пацијената, а оно на шта указује наша саговорница, јесте да ће се, од часа када се пандемија заврши, у наредних годину до две још бројати они који нису успели да се одупру стресу, и они ће бити лечени у складу са стручним стандардом.

© AP Photo / Paul WhiteОд почетка епидемије СОС број 0800/309-309 за психолошку подршку због ситуације са корона вирусом при Клиници „Лаза Лазаревић“ у Београду, имао је више од 9.000 позива.
Трагедије у ковид болницама, насиље, депресија: Какве су последице короне по ментално здравље - Sputnik Србија
Од почетка епидемије СОС број 0800/309-309 за психолошку подршку због ситуације са корона вирусом при Клиници „Лаза Лазаревић“ у Београду, имао је више од 9.000 позива.

СОС линија за психолошку подршку која је отворена у марту при Клиници за психијатрију према речима Карличићеве највише позива је бележила на почетку пандемије, када су се грађани Србије тек суочили са нечим непознатим као што је ковид 19. Од почетка епидемије обављено је преко 9.000 позива, а у овом тренутку тај број је 30 на дневном нивоу.

Савети за грађане

Карличићева истиче да свака епидемија има крај, а имаће је и ова актуелна. За медицину су карактеристичне епидемије, а ми смо генерација које то сада искусила, и овакве кризе према њеним речима увек доносе неку врсту сазревања и нових сазнања која ће нам бити корисна у наредном току живота.

„Били смо претходно загазили у једну врсту комфора потрошачког друштва, а сада знамо колико је то мање битно од есенцијалних ствари као што су здравље, као што је породица, као што је подршка, одговорност и солидарност. Оно што бих саветовала грађанима је да упражњавају здраве стилове живота који су важни како за телесно, тако и за ментално здравље. То је пре свега хигијена сна, правилна исхрана, затим одлазак у природу, умерена физичка активност, упражњавање хобија, налажење оног што нам може донети лично задовољство и гајење добрих међуљудских релација са људима који нам значе, који су нам блиски и чија нам подршка такође може значити“, закључује саговорница Спутњика.

Прочитајте још:

Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала