Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Како ће у Србији бити организована вакцинација против корона вируса?

© Sputnik / Евгений Одиноков / Уђи у фото-галеријуТестирање добровољаца који су примили вакцину против вируса корона "Спутњик V"
Тестирање добровољаца који су примили вакцину против вируса корона Спутњик V - Sputnik Србија
Пратите нас
У ишчекивању вакцине против корона вируса државе широм света припремају се за масовну вакцинацију становништва. Тако ће, на пример, у Немачкој, вакцинација бити бесплатна и добровољна, а грађани ће добијати писма када ће доћи на ред за вакцину. Ова земља планира отварање око 60 центара за вакцинацију. А како ће то бити организовано у Србији?

Саговорници Спутњика се слажу у оцени да одговори на питања где ће, на који начин и којом брзином бити вакцинисани наши грађани зависи, пре свега, од тога која или које ће се вакцине против вируса који је паралисао свет наћи на нашем тржишту. Како каже имунолог др Радмило Петровић, нису све вакцине исте и немају све исту технику примене.

Организација вакцинације зависи од врсте вакцине

„Питање је да ли ће то бити вакцина већ спремљена, у шприцу, или не. Најидеалнија је та опција једне дозе у једном шприцу, као што се даје вакцина против грипа. Међутим, многе земље ће вероватно због брзине, имајући у виду ситуацију у којој се сви налазимо, испоручивати вакцину у вишедозним паковањима. Дакле, не у шприцу већ у бочицама са по једном, десет или више доза“, објашњава др Петровић.

Он додаје да ни брзина вакцинације неће моћи да се одвија на свим пунктовима исто, а питање је и који ће начин давања вакцине произвођач прописати.

„Не знамо технику давања, односно да ли ће та вакцина захтевати да се даје у мишић или субкутано, или ће то можда бити нека која се даје преко коже. Брзина вакцинације зависи и од обучености кадрова који треба да знају како се рукује вакцином, а потребно је знати и начин чувања вакцине – да ли се она чува на -20 степени, на -80 или на +2 до +8 степени Целзијуса. Од свега тога зависи како се треба организовати, а све то је у овом тренутку непознато. Дакле, вакцинацију је могуће организовати само када се зна која је вакцина у питању, односно начин чувања и примене који је произвођач прописао“, каже др Петровић.

У доба вариоле вере вакцина је била на дохват руке

Овај став дели и вирусолог др Ана Глигић, шеф лабораторије у Београду у време епидемије великих богиња 1972. године, која на питање какву организацију масовне вакцинације очекује каже да у доба вариоле вере није било дилеме која ће вакцина бити у оптицају.

„Данас је врло важно да знамо коју ће вакцину Србија купити, односно да ли је реч о „Фајзеровој“, руској „Спутњик Ве“ или некој другој. У време вариоле вере ситуација је била „стани пани“ јер је било потребно хитно вакцинисати што већи број становника. Ми смо тада били федерална држава, а антивариолична вакцина се производила у Загребу. Како Загреб није имао довољно вакцина имали смо и донације. Преко телевизије и радија била је покренута велика акција како би грађани приступили вакцинацији, а у кратком временском периоду вакцинисали смо чак 18 милиона људи у бившој Југославији, јер смо их вакцинисали на класичан начин – скарификацијом и пиштољем“, прича др Глигић.

Грађани су, сећа се докторка, у редовима чекали на вакцинацију.

„Није било времена за питања која бисмо у другим околностима поставили, попут оних од чега болују или да ли су на нешто алергични, па да се ти људи не вакцинишу. Ишло је редом и ко год је стао у ред – био је вакцинисан, а после су се проучавале поствакциналне инфекције“, каже др Глигић.

Упитан хладни ланац у домовима здравља

Она претпоставља да ће вакцинација против коронавируса у Србији, за разлику од Немачке која отвара нове центре за вакцинацију у празним зградама сајма, на терминалима аеродрома, у леденој дворани и концертној хали, бити организована као и до сада – у домовима здравља.

„Али, питање је како ће то бити организовано у домовима здравља ако се мора поштовати „хладни ланац“? Нема услова да се то испоштује код вакцине која се складишти и транспортује на изузетно ниским температурама, попут „Фајзерове“ вакцине. По ономе што сам чула и читала, та вакцина мора бити дистрибуирана на -70 степени Целзијуса и Србија би морала да купи и замрзиваче за њено чување“, напомиње др Глигић.

Са друге стране, додаје наша саговорница, руска вакцина „Спутњик Ве“ направљена је и у лифилиозованом, односно сушеном стању.

„Она мора бити чувана на +4 степена, а то данас свако има“, закључује др Глигић.

У овом тренутку није познато којим ће се вакцинама вакцинисати грађани Србије. Руска Федерација доставила је на проверу 20 доза своје вакцине „Спутњик Ве“ Агенцији за лекове и медицинска средства Србије (Алимс). Документацију за регистрацију свог цепива у нашој земљи Алимсу је предала и америчко-немачка компанија „Фајзер/Бионтек“, али није познато да ли су доставили и узорке вакцине.

Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала