Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Србија изненада добила шансу од ЕУ да брине о сопственим интересима

CC0 / Balkan Photos / ЕУ и Србија - далеко од чланства
ЕУ и Србија - далеко од чланства  - Sputnik Србија
Пратите нас
Србији се, с обзиром да се да се на дневном реду састанака Савета ЕУ и лидера ЕУ, у наредним данима, неће наћи закључци министара ЕУ о проширењу на земље Западног Балкана, отвара маневарски простор да брине о својим националним и државним интересима без обзира на усклађивање политике са ЕУ. Питање је, само, како ћемо ту слободу искористити.

То што питање прикључења земаља региона неће бити на дневном реду састанака највиших званичника ЕУ говори о томе да смо све ближи „ЕУ-гославији“, како је нову економску заједницу на Балкану недавно назвао бивши британски дипломата Тимоти Лес – што, према речима Слободана Јанковића из Института за међународну политику и привреду значи да ће регион бити привезак ЕУ.

То значи да, као и до сада, нећемо имати никаква права спрам ЕУ, али пуно обавеза, објашњава он.

Стоп од ЕУ, маневарски простор за Србију

Са друге стране, ако Србија већ неће постати пуноправна чланица Уније, не отвара ли јој то маневарски простор за заштиту својих националних и државних интереса на начин да не мора да следи политику Брисела?

Већ одавно из седишта ЕУ стижу притужбе на српску блискост са Русијом и Кином и њен однос према пројектима попут „Турског тока“ или „Новог Пута свиле“. Сада, када европски лидери све јаче наглашавају да је оно што називају „европском перспективом“ постаје неизвесно у толикој мери да се слободно може рећи да од тога нема ништа, колико је Србија у обавези да следи европску спољну политику, поготово у оним областима у којима се њени и европски интереси не поклапају?

Маневарски простор за заштиту националних и државних интереса имамо у зависности од тога какву дипломатију градимо, колики степен суверенитета имамо и имамо ли политичке воље доносилаца политичких одлука у Србији да се штитимо, каже Јанковић.

„Ми смо се, на основу низа уговора које имамо са ЕУ, обавезали на усаглашавање у многим областима, између осталог и у спољној политици. Они нама неће понудити никакву слободу – понудиће нам да имамо пуно обавеза, а готово никаква права. На нама је да то прихватимо или да одбијемо“, наглашава Јанковић.

Да је ЕУ постала неравноправна унија наш саговорник илуструје изјавом француског председника Емануела Макрона да се неће обазирати на људска права када су у питању економски и безбедносни интереси Француске. Истовремено, из Брисела се поручује да Мађарска и Пољска не поштују људска права у довољној мери. Шта рећи када су у питању Србија или Албанија, пита се Јанковић.

„Конкретна ситуација је шанса за Србију. Политичка елита сада има нешто конкретно у рукама и може да каже да нас ЕУ не жели. Мада ЕУ никада неће децидно рећи да не жели да се прикључимо Унији. Евентуално ће тако нешто бити записано у неком документу, уколико се балканске земље сагласе да формирају „ЕУ-гославију“. До тада, нико неће званично рећи да Србију не желе унутар Уније“, каже Јанковић.

ЕУ не може да натера Србију ни на шта

ЕУ не може да натера Србију ни на шта, па ни по питању Косова и Метохије. Све је, према Јанковићевим речима, питање политичке воље – хоћемо ли да се боримо или нећемо.

„Не могу да нас натерају, али и ми морамо да будемо активни. То није однос у коме ми чекамо шта ће други да ураде. Морамо само да градимо своју политику. Србија се до сада није у потпуности ускладила са спољном политиком ЕУ, што се тиче односа са Русијом и Кином, али то нису урадиле ни неке чланице ЕУ. Сигурно имамо слободу деловања, само је питање да ли ћемо је и на који начин искористити“, закључује Јанковић.

Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала