Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

ЕУ се враћа под скуте Америке: Запад опет хоће свет са само једним центром моћи

© AP Photo / Matt DunhamГрафит на ком су заставе ЕУ и САД
Графит на ком су заставе ЕУ и САД - Sputnik Србија
Пратите нас
Могућност да ЕУ са Америком доминира светом, као што је то некада био случај када су САД биле униполарни центар моћи, је мало вероватна. Њихов домет је ограничен на простор западне цивилизације и Латинске Америке у извесној мери, док у осталим деловима света они ипак морају узимати у обзир интересе других полова моћи.

Овако Александар Гајић из Института за европске студије коментарише тежње Запада да, како је то приметио руски шеф дипломатије Сергеј Лавров, оживи једнополарни модел света.

Може ли се вратити један центар моћи на челу са Америком

Према Гајићевим речима, унутар ЕУ и саме Америке постоје дубоке поделе, а најочитији пример да њихова моћ више није доминантна је, пре свега, Блиски исток.

„Тамо се види да геополитички и политички токови често иду мимо интереса западних сила и види се да они ту губе позиције. Слична ствар је и на другим просторима Евроазије, па и у Африци. Процеси у свету несумњиво говоре да они не могу чак ни неким трајним, монолитним удруживањем европске и америчке елите и дела народа, пре свега тог либерално настројеног, да створе једно монолитно савезништво које ће бити доминантно у целом свету“.

То време је, категоричан је Гајић, прошло, а и тада се радило о једном краћем периоду, од деценију и по након распада источног блока, који су они искористили да прошире свој утицај.

Тај утицај ни тада није био апсолутни, иако је био много већег домашаја него данас. Сада је њихов утицај ограниченији, а постоји и противтежа других полова моћи, као и могућност удруживања тих других полова моћи, што тактички, што стратешки, да се парира моћи Запада. То видимо на делу у многим регионима света“, напомиње саговорник Спутњика.

Може ли ЕУ бити самосталан пол моћи у свету?

Међутим, како додаје, питање је и да ли су државе и нације које чине Европску унију уопште у стању да формирају самостални пол моћи у мултиполарном свету, без Американаца.

„Иако је у односима Америке и ЕУ, односно њених кључних држава чланица, од двехиљадите и 2003. године било размимоилажења и дисонантних тонова, нарочито по питању интервенције у Ираку, већ негде 2009. и 2010. године било је јасно да би ЕУ, и када би била самостални пол моћи, била најслабији пол који би мање или више био подложан другима. Потпуна самосталност ЕУ у том смислу би изостала јер би она по многим параметрима, војним, политичким и економским, заостајала за новонасталим половима моћи или оним делимично обновљеним, јер ЕУ не би могла да парира нити САД, нити Русији, нити Кини, нити Индији“, указује Гајић.

Са друге стране, примећује он, неколико момената показују да ЕУ у идеолошком, културолошком и цивилизацијском смислу не може да се одвоји од токова западне цивилизације где су Американци  предводници.

„Нема сумње да су земље Западне Европе -  Немачка, Француска, Британија, Шпанија, део истог културног круга, исте цивилизације као и САД, које су у том погледу најразвијенији, најјачи и најдинамичнији субјекат. Остали чиниоци су инфериорни у односу на Америку и гледају на њу као на неког свог предводника“, објашњава Гајић.

Он додаје да ЕУ, поред држава Западне Европе, у своје чланство убраја и државе Средње и Источне Европе.

„Неке од тих држава, оне које су пре свега католичко-протестантског типа, припадају тој западној цивилизацији чији су предводник несумњиво САД, али неке државе, као што су пре свега ове православне, не припадају том цивилизацијском кругу и оне су по својим културно-цивилизацијским одликама ближе Русији, односно незападном свету. Ту мислим на Грчку, Румунију, на прибалтичке републике које су негде на пола пута јер јесу припадници Запада, али су дуго биле у истим државним творевинама са Русијом, па је њихова позиција ту амбивалентна“, каже Гајић.

Поларизација и унутар Запада

Зато се, сматра наш саговорник, може рећи да је тај културно-цивилизацијски моменат допринео томе да те државе, једним делом, гравитирају ка Американцима, док је са друге стране америчка политика, спољна, безбедносна и свака друга током двехиљадитих, а нарочито од 2014. године, вукла све те државе да се сврстају против Русије, у табор који Американци потпирују и спречавају сваку могућност сарадње Европе као самосталног пола моћи са неамеричким, другим субјектима мултиполарног света.

„Зато се не треба чудити зашто су Американци разним методама политичког утицаја, спољнополитичког и геополитичког деловања, утицаја преко НАТО-а и разних других структура које су, пре свега, глобалистичког уверења, у доброј мери привукли на своју страну ЕУ, или бар онај њен западни део и њихове политичке елите. Међутим, треба имати на уму да је унутар тог западног здања дошло до поларизације, до поделе унутар становништва и између тих њихових елита, као што се, на крају крајева, догодило и у самим САД“, закључује Александар Гајић за Спутњик.  

Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала